Mislim da je političarima, naročito onima na vlasti, vrlo teško da budu dobri tviteraši. Šta god da izjave, makar to bilo i ’dobro jutro’, ’tvit’ dobije politički rep, kaže ministar prosvete Srđan Verbić
Vojislav Šešelj se, za razliku od nekih drugih stranačkih lidera, brzo navukao na „Tviter”. Desetak dana po dolasku iz Haga, otvorio je nalog na toj društvenoj mreži i već „cvrkuće”, svakodnevno p(r)ozivajući bivše saborce Nikolića i Vučića. Mada, po težini tih njegovih opaski na račun sadašnjih političkih protivnika, to je sve samo ne cvrkut. Ali, za manje od mesec i po dana stekao je oko 7.000 pratilaca.
Ako nastavi ovim tempom, lider radikala može uskoro da stane u red najaktivnijih i najpraćenijih tviteraša među političarima u Srbiji. Kao što su Goran Ješić, Gordana Čomić, Dejan Radenković, Vjerica Radeta, Aleksandar Šapić, Zoran Živković, Čedomir Jovanović, Vladimir Đukanović, Borislav Stefanović, Dragan Šutanovac, Dijana Vukomanović…
Tviterprofili stranačkih funkcionera postali su i nezaobilazan izvor informacija i za medije. Fotografije koje kače su naročito poželjne. Pre nekoliko dana nekoliko novina je objavilo sliku na kojoj su Dragan Šutanovac (DS), Branko Ružić (SPS) i pevač Miroslav Ilić. Fotografiju je na svom tviter nalogu objavio Šutanovac i to je bilo dovoljno da novinari prokomentarišu kako možda Ružić sprema odstupnicu ako (ili kad) ga Dačić „ispiše” iz SPS-a. Ali, slične spekulacije koje traju već dugo o odnosu Dačića i Ružića letos je uspešno zaustavio Dejan Radenković, objavivši fotografiju kako Dačić „vakciniše” Ružića (a zagrljeni su i nasmejani)koju je sam uslikao. To je bila njihova šala povodom ranije izjave Branka Ružića da nema razloga da prima vakcine za dečje bolesti u politici.
„To je bio trenutak, ali, eto, imao je veliki efekat”, kaže Radenković, jedan od prvih tviteraša među socijalistima, koji iskusno ukazuje da ova društvena mreža ne prija svima jednako, jer nije lako sažeti misao u 140 karaktera.
On se, opet, na „Tviteru” oseća kao da je stalno na konferenciji za novinare. Na primedbu da u ovoj vrsti komunikacije ipak može da bira na koja pitanja će da odgovori, kaže da izbegava samo ona nepristojna i tendenciozna.
Radenković i Vladimir Đukanović (SNS) su političari koji ne beže od toga da podele sa svojim pratiocima detalje iz ličnog života. Ali, s merom, naglašavaju. Tako je ovom socijalisti poreklom s Kosova bilo dirljivo kada su njegova deca probala sladoled u Prištini koji je on jeo kao dete i poželeo je da tu scenu podeli sa drugima. I Đukanović povremeno objavi fotografije sa suprugom i detetom, u čemu se prilično razlikuje od pretežno „zakopčanih” naprednjaka, kojih je dosta na „Tviteru”, ali se tu uglavnom bave politikom. Đukanović to priznaje i kaže da bi ipak trebalo da budu otvoreniji.
„U 21. veku smo, ne možete baš sve da sakrijete. A ako već postoji čak i ona parola – ako nisi na društvenim mrežama, ne postojiš – valja to koristiti. Neka to bude zdrava politička diskusija ili neka ljudi vide nešto što je afirmativno. Ja često volim da promovišem neke naše tradicionalne vrednosti, od porodice do sporta ili do nečega za šta se zalaže SPC. Ne vidim razloga zašto neko ne bi pokazao nešto što lično voli”, iskren je Đukanović, kome „Tviter” korisno posluži i da ima gde da odgovori kada ga neko bez razloga napadne po medijima. Kao štoje odgovarao, na primer, kada su ga napadali što je bio u Donjecku…
Za Borislava Stefanovića (DS) „Tviter” je medij slobode posredstvom koga svako može da napiše šta želi i šta misli.
„Mislim da jako greše oni koji to formalizuju i stavljaju stvari kao da drže politički govor”, kaže potpredsednik demokrata, koji ne tvituje o ličnom životu, ali misli da i bez toga ljudi mogu bolje da gaupoznaju preko „Tvitera”.
Ako vam je baš stalo da se upoznate sa privatnim životom političara, jedan od najzahvalnijih je Mlađan Dinkić. Jeste on bivši političar, ali se nije mnogo ustezao ni kada je bio ministar, a tek neće sada kad se odrekao politike. Pa su svi mogli da vide, posredstvom „Tvitera”, kako je pre desetak dana proslavio 50. rođendan, ko mu je sve čestitao, s kim je i šta je pevao.
Bivši vaterpolista i aktuelni predsednik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić je druga vrsta tviteraša. Aktivan je, deli mudre misli (svoje i tuđe), govori o lokalnoj politici, o sportu, ali ne i o ličnom životu.
„Ja ne pišem nikada o mojoj porodici, o mom ličnom životu, ne pišem o stvarima koje se tiču mene lično. Dakle, mogu da vas upoznaju, ali u maloj meri”, kaže Šapić.
Neki su u međuvremenu odustali. Nenad Čanak, nekada možda i najpraćeniji političartviteraš, ostavio je poslednji zapis u septembru 2012, posle poznatog incidenta u kafani. Maja Gojković je odustala kada je postala predsednica parlamenta, a Dragan Đilas kada je izgubio stranačke izbore.
Tviteraši pominju Nikolu Selakovića, koji je kao opozicionar bio zanimljiv za praćenje, ali otkada je ministar, preko njegovog naloga šalju se samo informacije vezane za rad Ministarstva pravde. Većina onih koji dođu na funkciju, bar u Srbiji, prepusti vođenje naloga info-službi ili ga ugasi. Kao ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac objasnio je nedavno da su se u njemu dugo borili ministar protiv tviteraša i – pobedio je ministar.
Ne i u Aleksandru Antiću i Srđanu Verbiću. Oni su ostali na mreži, izveštavaju o svojim ministarskim poslovima, ali se ne libe „opuštenijih” komentara.
„Mislim da je političarima, naročito onima na vlasti, vrlo teško da budu dobri tviteraši. Šta god da izjave, makar to bilo i ’dobro jutro’, ’tvit’ dobije politički rep. Zato su lažni, satirični nalozi uvek zanimljiviji od pravih. Retki su izuzeci. Svojevremeno je Nenad Čanak bio pravi majstor ovog sporta”, kaže ministar Verbić, za koga je „Tviter”mnogo više alat za učenje nego sredstvo komunikacije.
To znači da mnogo više čita nego što piše. Ali, sad nema vremena ni za jedno ni za drugo.
„Kad se ipak desi da tvitnem, to je uvek lična izjava za koju želim da se daleko čuje. Skoro nikad ne pišem o privatnim stvarima. To nije za lajnu”, priča nam ministar prosvete, koji ne prati ljude koji su tu pre svega zbog samopromocije. Nema ništa loše u tome da komunicirate samo sa stotinak svojihpažljivo odabranih virtuelnih prijatelja, dodaje.
(Biljana Baković, Dunja Bajić – Politika)
http://www.nspm.rs/hronika/politika-politicari-navuceni-na-tviter.html?alphabet=l
