Čiji je internet?

Nestrpljivi korisnici interneta znaju taj osećaj: stranica nikako da se otvori a onaj čuveni kružić beskonačno rotira, najavljujući da je potreban još samo trenutak da se tražena stranica otvori. Međutim, u nama to samo budi nervozu.

Aktivisti širom sveta i velike američke internet kompanije strahuju da bi takvi prozorčići koji informišu o statusu protoka podataka mogli da postanu pravilo. Sada upravo sa tim simbolom protestuju protiv velikih internet provajdera kao što su Verizon, Komkest ili AT&T. „Oni su kablovska a mi internetska ekipa. Mi se borimo za internet“, ističe se na protestnoj stranici. Radi se o budućnosti i našim osnovnim pravima.

U SAD se sve više postavlja pitanje da li će neutralnost interneta uskoro biti zakonski ukinuta. U tom slučaju neće, kao do sada, svi podaci biti jednako tretirani. Internet provajderi planiraju takozvani „autoput podataka“ za kompanije, koje rade sa velikim količinama podataka. To bi trebalo više da se naplaćuje. Svi drugi podaci biće tretirani kao drugorazredni. Ukoliko do toga dođe, bio bi to „početak kraja interneta kakvog poznajemo“, ocenio je početkom godine američki senator Al Franken.

I demokratkinja Nensi Pelosi otvorenim pismom se obratila predsedniku nadležne državne Komisije za komunikaciju (FCC): „Bojim se da će FCC delovati na način da će internet provajderima dozvoliti diskriminaciju potrošača i inovatora.“

U suštini je reč o pitanju čiji je internet: da li je to u međuvremenu javno ili ekonomsko dobro? Internet je demokratski i takav bi trebalo da ostane, ističu aktivisti. Provajderi odgovoraju da im je za ulaganje potrebno više novca.

Aktivisti: „Bez neutralnosti interneta, nema inovacija

„Demokrate“ ovako argumentuju: S obzirom da su do sada svi podaci bili jednako tretirani, firme sa malim početnim kapitalom imale su mogućnost da realiziju inovacije, bez da su imale dodatne troškove zbog povećanja razmene podataka. Onlajn svet mnogi opisuju kao „jedno veliko igralište“.

Priče o osnivačima uspešnih firmi nastalih u garažama, spavaćim sobama, ili u malim sobičcima studentskih domova širom sveta, ima mnogo. Najpoznatiji zapadni primer je Fejsbuk. Ali i gigantska kineska internet-platforma Alibaba, prema iskazima osnivača nastala je u stanu. Političarka Pelosi nije jedina koja strahuje da će takvih priča biti sve manje, ukoliko neutralnost interneta bude ukinuta.

Provajderi: Koliko para, toliko muzike

Provajderi misle drugačije: Sve više ljudi, za sve više stvari koristi internet. Tako mnogi korisnici gledaju onlajn video materijale ili preuzimaju sve veće podatke na takozvani čvrsti disk „u oblacima“, kome imaju pristup sa bilo kog mesta. Nastaje ogromna količina podataka koja se prebacuje sa kompjutera korisnika do servera i nazad. Za to su potrebni kablovi. S obzirom da su oni u međuvremenu gotovo preopterećeni, moraju da se postavljaju novi, a to košta.

Veliki nemački internet provajderi, kao što su Telekom ili Vodafon ujedinjeni u takozvanoj “mrežnoj alijansi” postavljaju pitanje ko bi trebalo da finansira uvođenje novih kablova: država ili internet provajderi? Razgovori su u toku. Međutim, provajderi žele brz profit, kako bi imali neophodan novac za postavljanje kablova. Zato su razvili novu strategiju: velike kompanije koje razmenjuju velike količine podataka, morale vi više da plaćaju.

Veliki američka video-striming kompanija Netfliks već je provajderu Komkestu morala da uplati dodatnu novčanu sumu. Komkest je kratkoročno smanjio brzinu razmene podataka, što je dovelo do toga da su korisnici otežano preuzimali video sadržaje. Komkest je mogao da traži više novca, jer u SAD još uvek ne postoje zakonske odredbe koje regulišu to pitanje. Zagovornici inernet neutralnosti stoga strahuju da bi dodatne troškove Netfliks mogao dalje da prosledi korisnicima.

Neutralnosti interneta nema u zakonima

Rasprave koje se u SAD zaoštravaju, postaju sve važnije i u mnogim drugim zemljama. Jer transfer podataka na internetu gotovo nigde nije zakonski regulisan. Čile i Holandija su jedne od retkih zemalja koje imaju zakonski regulisanu neutralnost interneta. Uz retke izuzetke u tim zemljama se svi podaci jednako tretiraju. I u EU od početka 2014. postoji takav plan, ali njega najpre moraju pojedinačno da usvoje sve zemlje članice.

Kakvo je Vaše mišljenje? Da li bi internet ponuđivači smeli da imaju pravo da dodatno naplaćuju razmenu većih količina podataka, ili bi internet trebalo, kao do sada, da ostane jedno veliko “igralište” – bez dodatnih troškova i ograničenja? Diskutujte kod nas na Fejsbuku.

http://www.dw.de/%C4%8Diji-je-internet/a-17920687?maca=ser-Blic%20Online_v2-9895-xml-mrss