Evropski Parlament je 12. maja 2011. usvojio rezoluciju kojom se Evropska Komisija poziva da pripremi strategiju o digitalnoj i kulturnoj diplomatiji koja bi se koordinisano sprovodila u svim misijama Evropske Unije, širom sveta. Preteča ove rezolucije je dokument koji je predložila Marietje Šake, holandski član Evropskog Parlamenta, koja se pozvala na sredstva koje ulažu Kina, Sjedinjene Američke Države i NATO alijansa u digitalnu diplomatiju da bi proširile svoj ekonomski i politički uticaj u svetu. U čemu je stvar?
Prema procenama Generalnog Direktora kompanije Gugl, Erika Šmita, u svetu se danas koristi preko četiri milijarde mobilnih telefona, od kojih više od jedne milijarde korisnicima omogućuje pristup Internetu. Šmit očekuje da će se ova brojka udvostručiti kroz pet godina, kao i broj korisnika Interneta koji se pred kraj 2010. približio broju od oko dve milijarde. Društvene mreže poput Fejsbuka, Jutjuba i Tvitera danas zajedno koristi više od jedne i po milijarde ljudi!
Populacione statistike podržavaju takva predviđanja jer većina svetske populacije danas ima ispod trideset godina, pogotovo u zemljama u razvoju. Pošto je Internet najjeftiniji i najbrži način da se dođe do željenih informacija, postaje sve više popularan. Šmit zaključuje da će se postepeno smanjivati korišćenje desktop kompjutera, jer kupci sve više biraju po dimenzijama manje i lakše naprave, kao i prenosive uređaje koje mogu da upotrebljavaju na putovanjima, poput takozvanih pametnih telefona, iPad-a i iPod-a. Diplomatija i državna ministarstva spoljnih poslova, ekonomije i obrazovanja, kao i sve druge delatnosti ljudskog društva, moraju se prilagoditi osnovim komunikacionim tehnologijama, što zahteva jedan potpuno novi pristup poslovanju.
Nove mogućnosti i izazovi digitalnog doba
Brzina komuniciranja među građanima donosi prednost novih mogućnosti za diplomatske aktere, kao i velike izazove. Opasnost po državne tajne koje mogu izazvati korisnici novih informacionih tehnologija, najbolje je pokazala afere Vikiliks , kada su poverljivi diplomatski kablovi američkog ministarstva spoljnih poslova postali dostupni javnosti, upravo preko Interneta. Iako su postojali mnogi sajber pokušaji da se Vikiliks vebsajt “obori” i da se spreči dalje širenje poverljivih informacija, anonimni Internet blogeri koji su se solidarisali sa osnivačima Vikiliksa stvarali su svakoga minuta stotine takozvanih ogledala, odnosno novih veb stranica sa istim sadržajem. Neki su čak uspeli i da unaprede dostupnost diplomatskih kablova, uvodeći nove funkcije za lakše traženje podataka!
Autokratski režimi poput sadašnjeg u Siriji isto tako su nedavno pribegli cenzurisanju Interneta, u neuspešnom pokušaju da spreče komunikaciju između opozicionara koji zahtevaju političke reforme i promenu vlasti demokratskim izborima. U maju 2011. godine, sud u Egiptu je kaznio bivšeg egipatskog predsednika Hosni Mubaraka i još dvojicu njegovih službenika (novčanom kaznom u iznosu od 90 miliona američkih dolara) zbog toga što su ukinuli Internet i mobilnu telefoniju tokom masovnih protesta, nakon kojih je pod velikih pritiskom Mubarak napustio vlast, posle trideset godina vladavine. Iako se stručnjaci slažu da moderne tehnologije poput Fejsbuka, Tvitera i Jutjuba nisu bile uzrok političkih promena, ipak su odigrale vrlo bitnu ulogu u organizovanju protesta u Tunisu, Egiptu i drugim zemljama tokom takozvanog “arapskog proleća”.
Pored izazova za državne organe koji očigledno postoje, nove komunikacione tehnologije omogućavaju pristup populacijama kojima se na drugi način pre nije moglo prići. Interaktivni vebsajtovi, snimci koji se prenose preko Jutjub kanala kao i Tviter i Fejsbuk poruke koja šalju ministarstva, na primer spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Država ali i mnogih drugih zemalja i institucija, privlače pažnju mlađe publike. Britansko ministarstvo spoljnih poslova je otišlo korak dalje tako što dozvoljava svojim diplomatama da svakodnevno komuniciraju sa korisnicima Interneta i da postave svoje stavove o određenim pitanjima preko bloga koji je pritom otvoren za dozu kritike. Kina je do sada uložila preko šest milijardi američkih dolara u sajber-diplomatiju, ali deo ovih sredstava isto tako odlazi i na cenzurisanje Interneta; njihovi građani imaju svoj vid Fejsbuka čija je upotreba isto tako široko rasprostranjena. Danas preko šezdeset svetskih lidera koristi Tviter i mnogi u javnim raspravama učestvuju posredstvom ove mreže.
Bezbednosne agencije sve češće zapošljavaju blogere i stručnjake u oblasti novih komunikacionih tehnologija da bi umanjile dejstvo i uticaj radikalnih grupa poput Al Kaide i njihovih simpatizera putem Interneta. Početkom juna mediji su preneli da je britanski kontra-obaveštajni odred MI5 zamenio recept za pravljenje ručih eksploziva receptom za pravljenje mufin kolača!
Digitalna diplomatija zahteva mnogo više od nacionalnog ‘brendiranja’ jedne zemlje. Ona je sredstvo za ostvarivanje spoljne politike na moderan način, za uticanje na javno mnjenje u drugim zemljama, i oruđe za ostvarivanje šire saradnje sa ekonomskim, političkim ali i potrošačkim slojevima različitih društava. Elektronska diplomatija takođe može da umanji troškove diplomatskih misija, od svakodnevnog komuniciranja i razmenjivanja poruka, do komuniciranja sa stranom publikom pa i do troškova štampanog materijala. Ona dobrinosi stvaranju virtuelne kulture koja, iako ne može da zameni ulogu diplomate-pregovarača, može da je dopuni. Zemlje koje se brzo razvijaju, poput Indije, sve više pribegavaju ovom načinu rada i diplomatskog delovanja, dok razvijene zemlje nastoje da pomoću digitalne diplomatije uključe i obrazovni sektor radi širenja svog uticaja u svetu.
Konferencije putem Interneta između diplomata i drugih sektora su sve ćešće, i umanjuju potrebu za putovanjima koja nisu neophodna. Bivši ambasador Srbije pri Ujedinjenim Nacijama u Ženevi izjavio je za B92:
U multilateralnoj diplomatiji elektronska komunikacija koristi se posebno u „draftiranju“ rezolucija ili drugih tekstova koji se usvajaju na međunarodnim forumima (predlog i lobiranje). To smo radili u Ženevi. Stizali bi nam predlozi, imali bismo mesec dana do glasanja da se o njima izjasnimo, pošaljemo amandmane… Štede se vreme i novac, a bilateralni sastanci dogovaraju se samo sa onima sa kojima postoji neki problem.
Srbija, iako ima ograničena finansijska sredstva, polako pribegava upotrebi digitalne diplomatije, iako bi taj razvoj mogao da bude mnogo brži kada se uzme u obzir da je uticaj preko društvenih mreža besplatan. Pojedini poslanici iz sastava Skupštine Republike Srbije imaju svoj javni profil na Fejsbuku na kojem dostavljaju informacije građanima o svojim (pažljivo izabranim) delatnostima. Vlada Republike Srbije bi trebala da otpočne formiranje nacionalne strategije o upotrebi novih informacionih sredstava u diplomatske svrhe, čime bi krenula u korak sa svetskim trendovima. Ovim putem bi dobila i potencijal da postane mnogo pristupačnija prvenstveno svojim građanima, ali i onima koji žive u dijaspori kao i strancima. Da bi se to ostvarilo i imalo većeg uticaja u svetu, ministri i njihovo osoblje kao i institucije u Srbiji trebaju da postanu mnogo fleksibilniji i da prihvate nove načine rada i političkog delovanja koji postaju norma u svetu. A upravo su fleksibilnost i otvorenost za korišćenje novih tehnoloških dostignuća glavne odlike moderne diplomatije, koje će sve više razlikovati uspešne zemlje od drugih.
Piše: Nina Marković | dan(datum): 9 jun 2011.
