Brzi razvoj alata veštačke inteligencije (AI) izazvao je uzburkanost u ministarstvima spoljnih poslova širom sveta, dok diplomate pokušavaju da identifikuju rizike i koristi koje donose alati poput ChatGPT, Mistral, Claude, Gemini i DeepSeek. Pokušaji diplomata da se uhvate u koštac sa profesionalnim i društvenim posljedicama AI-a oblikovani su različito u različitim ministarstvima, pri čemu neki teže uspostavljanju internih AI alata, dok drugi angažuju osoblje da istraži kako se AI može koristiti za ostvarivanje ciljeva spoljne politike.
Do sada, diplomate se fokusiraju na dve glavne oblasti. Prva je automatizacija rutinskih diplomatskih funkcija. Ova ideja pokazuje kako društveni diskursi mogu oblikovati stavove diplomata prema digitalnim tehnologijama. Dok novine i lideri industrije predviđaju da će AI uskoro zameniti čitave segmente radne snage, diplomate takođe posmatraju koristi od AI kroz uski okvir automatizacije, bilo da se radi o konzularnim “botovima” koji bi mogli zameniti konzularne službenike ili automatskom formulacijom saopštenja za štampu, govora i sadržaja na društvenim mrežama. Ipak, neka ministarstva su već otkrila da, iako generativni AI odlično proizvode tekstove, oni su obično veoma formularni i prate mali broj šablona. Tekstovi generativnog AI-a su stoga generički i ne uspevaju da izazovu interesovanje ili emocije.
Interni AI alati se vide kao potencijalni “menjač igre”, posebno ako se ti alati mogu koristiti za analizu ogromnih količina digitalnih podataka koje ministarstva svakodnevno proizvode, uključujući e-poštu, izveštaje, ministarske brifinge i analize odnosa između država. Privlačnost AI-a leži u tome što može olakšati donošenje odluka zasnovanih na podacima u diplomatiji. Međutim, ovo podrazumeva opasnu pretpostavku: da će budućnost odražavati prošlost. Naime, interni AI alat može se koristiti za analizu prethodnih rundi pregovora između država dok pomaže diplomatama da formulišu uspešne pregovaračke taktike. Ipak, teškoća upravljanja krizama leži u činjenici da su krize često nove i različite od prošlih.
Jedina oblast u kojoj generativni AI može biti koristan ministarstvima je procena globalnog javnog mnjenja. AI alati kao što je ChatGPT obučeni su na ogromnim količinama lako dostupnih digitalnih informacija. To uključuje veb sajtove, objave na društvenim mrežama, komentare na vestima i slobodne sajtove poput Vikipedije. Kao takvi, generativni AI kao ChatGPT mogu se konceptualizovati kao agregatori globalnog javnog mnjenja.
To sugeriše da bi ministarstva mogla koristiti generativni AI kao alat za procenu globalnog javnog mnjenja o imidžu nacije, njenoj reputaciji, politikama i ulozi koju igra na globalnoj sceni. Ovi uvidi mogu se koristiti od strane diplomata prilikom narativne izgradnje državne akcije ili kreiranja kampanja za unapređenje imidža države. Takođe, ministarstva mogu koristiti izlaze AI-a da izazovu zablude o nacijama i regionima. Na primer, afričke nacije mogu posvetiti digitalne napore suprotstavljanju zabludama koje se nalaze u AI-ima, koje prikazuju Afriku kao inherentno korumpiranu, nesigurnu i pogođenu društvenim nemirima.
Međutim, kao agregatori digitalnih informacija, generativni AI reprodukuju pristranosti koje se nalaze na mreži. Na primer, AI često opisuje zemlje globalnog Juga kao veoma nasilne, dok ne pominje nasilje u zemljama globalnog Severa poput SAD-a. Pristrasne depikcije svetskih regiona proizašle su iz podataka korišćenih za obuku AI-a, uključujući Vikipediju i blogove, koji su sami puni stereotipa i zabluda.
U zaključku, generativni AI nisu dizajnirani da budu agregatori mišljenja i verovanja
https://uscpublicdiplomacy.org/blog/leveraging-ai-public-diplomacy-chatgpt-aggregator-global-public-opinion
