Sajber ambasade

Srbija prati ostale zemlje – sve bliža digitalnoj diplomatiji. O rezolucijama i trgovinskim ugovorima pregovara se preko interneta. Uvode i virtuelne konzulate

Slobodan Vukčević i Stiven Vordsvort

„DOBRO došli na ’Fejsbuk’ stranu Ambasade SAD u Prištini, na Kosovu…“ Ovako vas, na engleskom jeziku, dočekuju američke diplomate na najpopularnijoj svetskoj društvenoj mreži. Ali, isto tako možete naći i poziv na srpskom jeziku: „Prijavi se na „Fejsbuk“ da se povežeš sa SAD ambasadom u Prištini“. Ova ambasada ima više od 2.500 prijatelja, među kojima i ponekog Srbina.

Ali nema „Fejsbuk“ stranu samo američka ambasada na Kosovu, već i u svim većim zemljama, kao i skoro svim državama u regionu – Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Makedoniji… Ali ne i u Beogradu! Preko profila, SAD predstavništva promovišu svoje aktivnosti, druže se, posebno sa mladima, „prijatelji“ razmenjuju mišljenja o ovom ili onom događaju.

Ova diplomatska aktivnost spada u sferu tzv. digitalne diplomatije, koja je sve popularnija. Savremene diplomate najčešće koriste elektronsku, umesto tet-a-te komunikacije, oglašavaju se preko blogova, imaju postove na društvenim mrežama „Tviter“ i „Fejsbuk“, ima ih na „Jutjubu“. Njihov zaštitni znak je laptop sa GSM i „blekberi“ telefon sa stalno uključenim internetom.

– U savremenoj diplomatiji sve je manje tajni, a i one koje to jesu vrlo brzo budu obelodanjene. U takvim, promenjenim uslovima, menja se i uloga diplomate, svuda, pa i u Srbiji. Oni brzo reaguju, ne skupljaju više informacije, već ih analiziraju i daju scenarija, a pregovara se sve više „on lajn“ – kaže za „Novosti“ Slobodan Vukčević, bivši ambasador Srbije pri UN u Ženevi, koji je doktorirao na ženevskoj Školi za diplomatiju i međunarodne odnose upravo na ovoj temi.

On naglašava da se mnogi sporazumi, posebno trgovinski, do samog kraja usaglašavaju video linkovima i mejlovima, što radi i naša zemlja.

– U multilateralnoj diplomatiji elektronska komunikacija koristi se posebno u „draftiranju“ rezolucija ili drugih tekstova koji se usvajaju na međunarodnim forumima (predlog i lobiranje). To smo radili u Ženevi. Stizali bi nam predlozi, imali bismo mesec dana do glasanja da se o njima izjasnimo, pošaljemo amandmane… Štede se vreme i novac, a bilateralni sastanci dogovaraju se samo sa onima sa kojima postoji neki problem – objašnjava Vukčević.

Preko neformalnih društvenih grupa i blogova, pojedine diplomate utiču na svetsko i javno mnjenje zemlje u kojoj službuju, ali i na promenu političkih tokova. Tako su počele mnoge savremene revolucije, poput takozvane „Tviter revolucije“, u aprilu 2009. u Moldaviji. Jedan od primera je i prošlogodišnje ubistvo mlade Iračanke Nede Aga Soltan, čiji je snimak ubistva na teheranskim ulicama videlo više miliona ljudi, i koji je umalo promenio rezultate iračkih predsedničkih izbora.

Neki od diplomata preko blogova, dakle neformalnim kanalima, često „opipavaju puls“ javnog mnjenja, ali i političkog vrha zemlje u kojoj su postavljeni. Jedan od najpoznatijih VIP blogera u Srbiji je britanski ambasador Stiven Vordsvort. Odgovarajući na pitanje da li ponekad prekorači granice diplomatskog, Vordsvort je rekao: „Ne, ja ne komentarišem unutrašnja pitanja Srbije, već pitanja iz domena međunarodnih odnosa i ona koja su u vezi sa integracijom Srbije u EU i njenim međunarodnim obavezama, uknjučujući tu i ljudska prava“. Zato se Vordsvort verovatno više bavio gej paradom nego statusom Kosova.

Zanimljivo je da svetske supersile čak otvaraju virtuelne konzulate, odnosno veb strane specijalno za zemlje u kojima nemaju predstavništva (recimo Amerika u Somaliji). Srbija je od ovoga još uvek daleko, jer nema za to novca.

– Ipak, naša diplomatija koristi digitalnu diplomatiju onoliko koliko joj to sredstva dozvoljavaju i koliko za tim ima potrebe. Vremenom, to će sigurno biti sve češće, jer na taj način možemo dobro da branimo svoje interese – zaključuje Vukčević.