Jakob Kobi Gamliel, osnivač i direktor iSOCIA, agencije za, nešto što je novina u Srbiji, upravljanje društvenim ugledom i advertajzingom, jedan je od najuspešnijih izraelskih marketinških magova. Zovu ga digitalnim sociologom zbog izuzetnog poznavanja društva i prednosti korišćenja socijalnih medija i društvenih mreža u biznisu ali i politici. Čovek koji je brendirao najveće kompanije, ali i političke partije i nevladine organizacije, za Nedeljnik govori zbog čega je odlučio da se oproba na srpskom tlu u saradnji sa specijalizovanom kompanijom za promociju i oglašavanje u digitalnim medijima, D-kit, otkrivajući nam šta bi promenio na našim političarima.Posebno ste zainteresovani za političke kampanje. Kakvo je vaše iskustvo u radu sa političarima i kad kao digitalni sociolog, kako vas zovu, pogledate njihove kampanje u socijalnim medijima, šta zaključujete?
Zaista volim da radim na političkim kampanjama na socijalnim medijima. Verujem da politika ima važnu ulogu u društveno-digitalnoj eri, i zbog toga političari moraju tesno da budu povezani sa socijalnim medijima, dele njihovu ideologiju i razumeju da su oni otvoreni za kritiku birača i građana. Iako su socijalni mediji toliko rasprostranjeni, političari i dalje ne razumeju njihove prednosti i nedostatke. Treba da prihvate činjenicu da su socijalni mediji samo deo evolucije i da treba da se ponašaju fer, transparentno i da se angažuju kao što su to radili pre dvadeset godina, samo se sad njihov glas deli i čuje uživo, sa digitalnim fidbekom.
Kao ekspertu, kako vam izgledaju političke kampanje u Srbiji i šta biste promenili u nastupu političara?
U ovom momentu, socijalni mediji u Srbiji i dalje nisu glavno mesto aktivnosti političara. Oni više vole da budu u novinama ili na televiziji naravno, i spolja gledano, deluje da transparentnost još nije dobrodošla. Činjenica je da politika nije dovoljno stabilna, građani su izgubili poverenje u političare, i zato ih više mrze nego što vole. Moja preporuka je da svako ko ikada želi da vlada socijalnim medijima, treba da se fokusira na mlade. U Srbiji je ogroman jaz između ljudi koji su onlajn povezani i aktivnosti, i oni političari koji se fokusiraju i ulože u mlade dobiće mnogo impulsa i to ne samo reklamirajući im se, već povezujući se.
Vaš partner u Srbiji D-kit ima mnogo velikih klijenata. Šta ta saradnja znači za vas i šta donosite na naše tržište?
Izabrao sam Srbiju jer je ogroman potencijal tržišta sa solidnom osnovom da se širimo na region. Pored znanja, pokušavamo da napravimo uspešnu i prepoznatljivu metodologiju i personalizujemo je za srpsko tržište i srpske klijente. Naše znanje, tehnologija i proverena metodologija jeste vrednost koju donosimo na vaše tržište.
Gde je Srbija u svetu kad su u pitanju oglašivači, naše korišćenje interneta i mobilnih aplikcija za promociju klijenata? Da li koristimo svoj pun potencijal?
Ne još, iako Srbija ima vajrles svuda i smart telefoni su preplavili tržište, nedostatak iOS i onlajn plaćanja čine da region ne koristi svoj puni potencijal, ali kako Srbija ima volju i planove, verujem da će 2015. biti godina velikog skoka.
Zbog čega to nije profitabilna sfera u Srbiji? Naše velike kompanije ne vole da se reklamiraju na internetu, već isključivo na TV ili bilbordima?
To je pitanje promena i edukacije. Ipak, menadžeri, CEO i marketing timovi misle o TV-u i bilbordima kao mestima donošenja odluka, ali pitanje je da li znaju da prate i razumeju povraćaj uloženog profita od TV. I ako im vraća ono što im je potrebno, to je zato što je to ono što znaju…
Šta možete da saznate o jednom društvu kad vidite način na koji koristi Internet, a posebno marketing?
Da bih odgovorio na vaše pitanje, iskoristiću metaforu. Prvo što mi pada na pamet jeste supermarket, pošto volim da idem u kupovinu, i web je ogroman supermarket. Ali, ono što vidim je da su samo veliki brendovi vidljivi na prvim policama, dok su ostali, možda čak više unikatni boje se da uskoče i više vole da budu vidljiviji na više tradicionalnim medijima. Jednom će korisnici shvatiti da je online kupovina okej i isplativa i videćemo sve više i više brendova.
Ljudi zameraju FB i Guglu ugrožavanje privatnosti. Istovremeno time dobijaju marketinške agencije koje lakše targetiraju krajnje korisnike i ono što bi svakome od njih u skladu s interesovanjima mogli da ponude?
Mislim da je u digitalnom dobu reč privatnost precenjena. Ljudi razumeju i čak žele da šeruju detalje iz svojih života, svojih društvenih života, hobije… na Instagram, Fejsbuk, i čak Gugl mape. Znamo da znaju sve i jednom kad šerujemo, sve je javno. Jednom kad ljudi počnu da šeruju bez razmišljanja, i razumeju da na kraju, što više šeruju, više primaju relevantnih reklama sa sadržajem koji čini njihovo online iskustvo mnogo personalizovanije i podređenije njihovim potrebama. Treba samo da razmisle o tome, da naprave limunadu od ovog limuna i iskorite to kao prednost.
