Raskrinkavamo najveće laži zapadne propagande u Ukrajini /video/

Radi se o primeni strategije lažne zastave koja se sastoji u tome da odabereš najpovoljniji trenutak za sebe, a najnepovoljniji za protivnika, ubiješ svoga i pokažeš na neprijateljsku zastavu, u ovom slučaju na rusku, a kod nas je to bilo na srpsku.

Glavni kuvari tog prljavog propagandnog rata su London i Vašington, ističu u razgovoru za Sputnjik advokat Goran Petronijević i dopisnik „Večernjih Novosti“ iz Moskve Branko Vlahović.

Provokativna insceniranja u izvođenju Zapada i njegovih poslušnika imaju prepoznatljiv potpis – uz podsećanje na slične slučajeve podmetanja Srbima tokom sukoba devedesetih poput Markala, ulice Vase Miskina u Sarajevu, Tuzlanske kapije, Srebrenice ili Račka i Rogova na Kosmetu, Petronijević konstatuje da se ratovi ne vode samo oružjem nego i medijima.

Slučaj Buče, gde Ukrajinci tvrde da su zatekli na ulicama tela civila koje su ubili Rusi, i to tek tri dana pošto su se povukle ruske snage, govori da ta akcija nije bila perfektno pripremljena, ocenjuje Petronijević.

„Za te prljave igre su Britanci i Amerikanci najverziraniji, zato što te dve zemlje imaju moćne i televizijske i novinske agencije. Tu je cela igra. Ako vi imate nadmoć u medijima, vi možete svaku laž da ponovite i da je forsirate kao istinu. U nedostatku pravih tema za diskreditaciju Rusije, oni plasiraju bajate tekstove o tobožnjoj Putinovoj bolesti, pogotovu u satelitskim zemljama, koje su objektivno informativne kolonije jer slepo koriste te zapadne servise. Nažalost, jedan deo naših medija je isto u kolonijalnom odnosu. Oni su svi redom objavljivali te da je Putin bolestan, te da je pitanje kada će da umre i ima li Putin dvojnika… Svima sam morao da objašnjavam da čovek koji radi više od 12 sati dnevno i svaki dan pliva po pola sata u bazenu ne može da bude bolestan čovek. To je apsurd! Ima jedan stari vic kad žena uhvati muža u prevari, a on je nju pita: „Pa, jel’ ti više veruješ svojim očima ili meni?“. Otprilike, to je to“, kaže Vlahović.

Vlahović podseća da SAD i Velika Britanija izdvajaju ogromne svote novca za borbu protiv „malignog ruskog uticaja“.

„Nažalost, i kod nas postoje sajtovi i neki listovi koji godinama žive kao paraziti, dobijajući novac od zapadnih fondova koji su vezani za obaveštajne službe. Tu su i oni koji su pravili one spiskove ruskih špijuna u Srbiji. Dakle, to su paraziti koji nikad nisu bili pravi novinari i glavna im je uloga da zarađuju pare na taj način što će jednostavno da se bave nekakvim primitivnim posluškivanjima i cinkarenjima, što je ispod svake časti..“, dodao je Vlahović.

Osvrćući se na optužbe za raketni napad na železničku stanicu u Kramatorsku i ubistvo više od 50 ljudi, Vlahović podseća da sistem „Točka-U“, koji je korišćen u napadu nije u arsenalu ruske vojske, nego ukrajinske.

„Ukrajinsko rukovodstvo je obrukalo samo sebe, jer je dovelo u Kramatorsk zapadne novinare i oni su snimili ostatke te rakete i na osnovu podataka na toj raketi vrlo lako se moglo utvrditi ko je bio vlasnik… Ukrajinci su posle te bruke i sami prestali da govore o tome. Ukrajinske vlasti su dovele italijansku televizijsku ekipu, ona je to snimila i onda je taj snimak ‘prošetao’ po svetskim medijima i pokazalo se da su to učinile ukrajinske jedinice, jer se tačno zna koje su ukrajinske jedinice imale te rakete. „Točka U“ je stara raketa, još iz sovjetskih vremena, a ruski eksperti su tačno utvrdili i odakle je raketa ispaljena. To je sportski rečeno – autogol“, kaže Vlahović.

Vlahović ističe i da nema nikakve logike u optužbama da je Moskva granatirala kompleks oko nuklearne elektrane u Zaporožju, koja je pod ruskom kontrolom od marta prošle godine i gde se nalaze ruski vojnici.

„Svakom, pa i onom ko je u školi iz logike imao dvojku sa protekcijom, jasno je da je nelogično da sam sebe gađaš. Tačno se zna, Rusi su objasnili sa kojih ukrajinskih pozicija se ispaljuju ti projektili koji, na sreću, nisu pogodili do sada ni jedan vitalni deo te atomske centrale. Ja sam bio u prvoj grupi stranih dopisnika koji su 1986. godine bili u Černobilju i znam, na svojoj koži sam iskusio, šta znači biti ozračen. Prema tome, niko u Moskvi nije lud da gađa svoje vojnike koji se ne nalaze unutar atomske centrale, nego je čuvaju izvana zato što su Ukrajinci nekoliko puta pokušali da naprave desant i da je zauzmu. Cilj Ukrajine je jednostavno da se domogne te atomske centrale koja je najveća u Evropi“, objašnjava Vlahović.

Na pitanje kome je u interesu izazivanje eksplozija i uništavanje „Severnog toka“ kojim se ruski gas doprema do Evrope i sa kakvim ciljem, Petronijević kaže:

„Šta ima prirodnije od toga da Rusi Evropi prodaju ono što imaju, a to isto što Rusi imaju Evropi treba. Naravno, ima jedna strana kojoj to neodgovora, a to su SAD, zajedno s Englezima koji su u velikoj meri ideolozi tih najprljavijih stvari koji su se događali. U prvoj fazi je krenulo političko miniranje, zaustavljanje i ometanje, počev od ‘Južnog toka’, pa do ‘Severnog toka’. Ne zaboravimo da je Angela Merkel, koliko god bila pod kontrolom SAD, jednom rukom davala znak da ih sluša u tome, a drugom rukom je potpomagala završetak ‘Severnog toka 2’ u ubeđenju da će izgradnja tog gasovoda doneti Nemačkoj vodeću ulogu u Evropi… U toj nameri koju su očigledno prozreli došlo je i do naglog smanjenja interesovanja za usluge koje je Angela Merkel pružala, pa su, uz njen pristanak, nju sklonili. Došli su drugi ljudi koji o tome ne znaju ništa, koji su poslušnici i počinje agonija zaustavljanja protoka gasa ka Evropi… Dakle, to je planirana akcija koja predstavlja akciju čistog državnog terorizma, i to ne samo terorizma, nego predstavlja i jednu akciju agresije…“, kaže Petronijević.

Nešto slično se dešava i sa „Južnim tokom“, koji je za sada politički zaustavljen, dodao je Petronijević.

„Ako se, a ja se nadam da će se mnogo brže odmotati čitava priča o katastrofalnom zemljotresu u Turskoj i Siriji pokazaće se koji su razlozi da se tako nešto dogodi na prostoru gde je trebao da se gradi najveći gasni terminal i gde je trebalo da prođu i sve one cevi koje su iz Rusije krenule ka Turskoj, zatim prema Balkanu i prema južnoj Evropi. Jednom rečju, ovo što se sada događa je jedna vrsta gasnog rata ili rata protiv ruskog gasa. Da li će Zapad u tome uspeti, ja sam ubeđen da neće. To je samo privremena stvar“, ističe Petronijević.

On dodaje i da je uvođenje velikog broja sankcija samoubistvo za SAD.

Kako ističe, proksi rat koji je Zapad poveo protiv Rusije već je prešao u otvoreni sukob, u jednu fazu mnogo ozbiljnijeg učešća NATO-a.

Vlahović, s druge strane, ocenjuje da su smešne priče da je Rusija sama uništila gasovode.

„Oni znaju da su to napravili Amerikanci zajedno s Britancima koji su specijalisti za diverzije… Nema nikakve logike da Moskva postavi eksploziv, a zna se ko je održavao vežbe u tom akvatoriju. Održavao je NATO pakt, a ne Rusi. Nisu Rusi mogli da bace sa meseca taj eksploziv, nego su ga postavili brodovi i ronioci iz onih zemalja koji su održavali tamo manevre. Ova tema je na neki način i gadljiva kad vidite kako se političari ponašaju bez imalo trunke bilo kakvog morala. Oni imaju gazdu. Cela Evropa se smejala dementnom Bajdenu, koji se pozdravlja sam sa sobom, pa puzi po avionskim stepenicama… Ali taj dementni ih je uveo u red kao što desetari one početnike vojnike dovedu u red i svi ćute. Gledam na konferenciji predstavnike Nemačke, najmoćnije ekonomske države u Evropi, kako se poslušno i ponizno ponašaju prema diktatu Amerike, koja im je sad i tata i mama“, kaže Vlahović.

Petronijević ocenjuje da Rusija možda ne u potpunosti dovoljno, ali dosta dobro vodi kontra „false flag“ rat tj. rat lažne zastave. Primer za to je slučaj Zmijskog ostrva u Crnom moru, kada je Kijev tvrdio da su ruske snage pobile sve ukrajinske vojnike na tom ostrvu, a čak ih je Vladimir Zelenski posthumno i odlikovao ordenom ratnih heroja.

Petronijević podseća da je strategija lažne zastave korišćena i na prostoru bivše Jugoslavije.

„Prepričaću vam jedan događaj i svedočenje jednog našeg zaštićenog svedoka koji je svedočio u Haškom tribunalu i pred našim sudovima, a koji je bio telohranitelj Aliji Izetbegoviću i lično prisustvovao kada su Izetbegovića 1992. godine nagovarali da se uđe u primenu strategije lažne zastave. Oni ne znaju šta je to, a onda reis-ul-ulema Cerić zajedno sa Ganićem i zajedno sa mlađim Izetbegovićem, sadašnjim političarem i funkcionerom u Bosni, ubeđuju Aliju Izetbegovića da prihvati da se žrtvuje određen deo muslimana zarad viših ciljeva. I onda mu to Cerić ovako objašnjava: ‘Alija, uzmi se u pamet. Ako se rat nastavi nekoliko godina ginuće 30-40 naših dnevno. Nestaćemo, niko neće ni znati da smo nestali. Ali, ako odjednom pogine 150-200 na jednom mestu, pa to još usnime svetski mediji i sve to objave, onda smo mi na konju…’. I onda kaže: ‘A ti koji su poginuli, oni nisu uzaludne žrtve. Oni su pali za pravednu stvar i oni će, naravno, kod Alaha kada dođu dobiti svoju nagradu’… Dakle, to je jedna vrlo teška stvar. Zapažanje, recimo, tog svedoka je bilo: ‘Ja sam tog trenutka primetio, u stvari da je Alija veći vernik i od samog reisa i od svih drugih, jer on se protivi tome da narod gine tako’“.

To se isto dogodilo, dodaje Petronijević, kad je Bil Klinton tražio od Alije Izetbegovića da se žrtvuje pet hiljada muslimana da bi se NATO umešao u sukob. Isto to je ponovljeno kod Srebrenice. Fabrikovano je i stvarno se NATO umešao u određenom stepenu na strani muslimana.

Petronijević ocenjuje da je i incident sa ukrajinskom raketom koja je pala na teritoriju Poljske, pri čemu je dvoje ljudi poginulo, a za šta je Kijev optužio Rusiju, samo nemušti pokušaj Zelenskog, odnosno „one ekipe koja ga vodi“.

„Ne verujem da je on to toliko pametan da nešto tako smisli da pokuša da u sukob uvuče NATO. Ubeđen sam, a to sam čuo od više zapadnih teoretičara i analitičara koji se bave problemom NATO-a i njegovih ciljeva, koji su mišljenja da se NATO otvoreno ne bi umešao u rat s Rusijom… Dakle, sve zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, Poljska, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Češka, Slovačka i pribaltičke republike, sve zajedno ne bi bile dovoljne da se aktivira član 5. Dakle, i sami Amerikanci se, odnosno NATO, plaše aktiviranja člana 5. svog statuta i ulaska u otvoreni sukob s Rusijom…“, zaključio je Petronijević.