U svom članku, Bernard Leslie istražuje sveprisutnu i podmuklu prirodu propagande u savremenom američkom društvu, prateći njeno poreklo i uticaj. Propaganda, istorijski ukorenjena u religijskim i političkim kontekstima, evoluirala je u sofisticiran alat kojim korporacije, mediji i političke entitete oblikuju javno mnjenje i ponašanje. Ova manipulacija informacijama, često pristrasna ili obmanjujuća, sada dominira američkim političkim pejzažem, doprinoseći polarizovanom i fragmentiranom društvu.
Leslie započinje referenciranjem Edvarda Bernejsa, oca moderne propagande, čiji je rad iz ranog 20. veka osvetlio kako reklame mogu uticati na ponašanje potrošača. Bernejs je prepoznao da propaganda može prevazići komercijalne svrhe i postati moćan politički instrument. Nažalost, ovu spoznaju prigrlili su totalitarni režimi, posebno nacistička Nemačka i Sovjetski Savez, za kontrolu javne percepcije i ponašanja.
U savremenoj Americi, propaganda je postala centralna karakteristika političkog diskursa. Oba glavna politička tabora, zajedno sa povezanim medijskim kućama, stalno se bave propagandom, stvarajući pejzaž u kojem dezinformacije i poluistine nadmašuju istinsku debatu i razumevanje. Leslie tvrdi da je ovo okruženje pretvorilo politiku u teatralni spektakl, gde se istina žrtvuje za partijske interese.
Jedna od najznačajnijih posledica ove neprestane propagande je erozija civilnog diskursa i kompromisa. Pitanja poput imigracije, građanskih prava i zakona o glasanju više nisu predmeti racionalne debate, već su bojišta suprotstavljenih propagandnih kampanja. Svaka strana demonizuje drugu, ostavljajući malo prostora za srednji put ili međusobno razumevanje. Ova pojava doprinosi duboko podeljenom društvu u kojem je konsenzus sve nedostižniji.
Leslie takođe ističe ulogu medija i zabave u održavanju propagande. Informativni kanali i društvene mreže, vođeni potrebom za rejtingom i angažmanom, često prioritizuju senzacionalizam i pristrasnost u odnosu na objektivno izveštavanje. Ovaj trend pogoršava polarizaciju javnog mnjenja, jer pojedinci sve više konzumiraju informacije koje potvrđuju njihova postojeća uverenja.
Opasnost od ove sveprisutne propagande, upozorava Leslie, leži u podrivanju samih temelja demokratije. Zdravo demokratsko društvo oslanja se na informisane građane sposobne za kritičko razmišljanje i otvoreni dijalog. Kada propaganda zameni istinu, građani postaju pijuni u manipulativnoj igri, čineći racionalno donošenje odluka i efikasno upravljanje skoro nemogućim.
Da bi se ovo suzbilo, Leslie predlaže da Amerikanci postanu kritičniji potrošači informacija, tražeći različite perspektive i preispitujući izvore svojih vesti. Obrazovanje o medijskoj pismenosti može igrati ključnu ulogu u osnaživanju pojedinaca da prepoznaju i odole propagandi. Štaviše, negovanje kulture otvorene i poštovane debate može pomoći u premošćavanju podvojenosti stvorene godinama propagandnog ratovanja.
U zaključku, Bernard Leslie’s analiza moderne propagande ističe njen dubok i opasan uticaj na američko društvo. Kako propaganda nastavlja da oblikuje javno mnjenje i političko ponašanje, izazov je povratiti istinu i negovati informisano i angažovano građanstvo. Samo kroz budnost i kritičko razmišljanje mogu se ublažiti štetni efekti propagande, osiguravajući zdravije i demokratskije društvo.
Revisiting propaganda and just how really dangerous it is to America
Evropski parlament poziva društvene mreže: Borite se protiv opasne ruske propagande
