Aleksandar Makedonski bot: Tviteraški rat za dušu Makedonije

“Sir” smatra da je zabrana “prisvajanja” klasičnog helenskog amblema sa karakterističnim šiljatim zracima poslednji čin predaje u ogorčenoj borbi oko makedonskog identiteta.

Zabrana je deo istorijskog sporazuma sa Grčkom kojim je okončan 30-godišnji spor oko upotrebe imena “Makedonija”, za koju Atina tvrdi da nagoveštava teritorijalne pretenzije nad severnom grčkom pokrajinom istog imena i nad drevnim nasleđem Aleksandra Makedonskog.

Prema dogovoru potpisanom u julu 2018, bivša jugoslovenska republika morala je da izmeni mape i udžbenike, odustane od korišćenja Sunca Vergine i, što “Sir” smatra najvećom izdajom, promeni ime u Severna Makedonija.

Dok sedi ispred kafea u sumrak, kune se da nikad neće poganiti usta novim imenom države.

“Ja sam patriota i neću da se promeni ime moje zemlje”, rekao je on za BIRN.

Samo nekolicina zna pravi identitet “Sira”, iako su mnogima poznati njegovi nacionalistički stavovi. On je zapravo Goran Kostovski, 38-godišnji zaposlenik marketinške kompanije iz prestonice, Skoplja.

Sa gotovo 10.000 pratilaca na Tviteru koji dolaze sa tri kontinenta, Kostovski je 2018. vodio kampanju na društvenim medijima pozivajući Makedonce da bojkotuju referendum o sprovođenju sporazuma o promeni imena, poznatog kao Prespanski sporazum, prema jezeru u blizini kojeg je potpisan.

Mada je Prespanski sporazum trebalo da garantuje da se Grčka neće protiviti težnji Severne Makedonije da pristupi NATO-u i Evropskoj Uniji, protivnici su smatrali da je kompromis otišao predaleko. Nadali su se da će niska izlaznost na referendumu u septembru 2018. učiniti rezultat nevažećim.

“Nije imalo smisla pozivati narod da glasa ‘ne’ na referendumu jer smo se plašili da će vlada namestiti ishod”, kaže Kostovski. “Umesto toga smo morali da bojkotujemo rezultat”.

Pozivanjem na ulične proteste i sakupljajući novac od dijaspore, “#bojkot” kampanja je zabeležila veliki uspeh.

Mada je 95 odsto onih koji su glasali na referendumu podržao sporazum o promeni imena, izlaznost je bila samo 37 odsto, daleko ispod granice od 50 odsto izlaznosti za referendum.

Iako je skupština kasnije ratifikovala Prespanski sporazum, stručnjaci kažu da je protivnicima glasanja pobedu delom donela nova vrsta informativnog rata koja se sve više upražnjava u nacionalističkim krugovima.

Poznata je pod nazivom “računarska propaganda”, a Internetski institut Univerziteta u Oksfordu definiše je kao “interakciju algoritama, automatizacije i politike”.

Malo ljudi vlada tom veštinom bolje od Kostovskog, mada on krije kakvim su se metodama služili.

“Možete nas nazivati botovima, ali to nije istina”, kaže on, govoreći o ‘vojnicima’ internetskog propagandnog rata: lažnim nalozima na Tviteru koji su programirani da se ponašaju nalik ljudima.

“Toliko smo vam pomutili um da ne možete znati odakle naša kampanja dolazi i ne znate gde da gledate”.

Mada je dosta toga rečeno o “farmama trolova” na Balkanu i fabrikama lažnih vesti, ne zna se mnogo toga o uticaju računarske propagande na funkcionisanje demokratije u regionu.

BIRN-ovo istraživanje nacionalističkih mreža na obe strane rasprave o Prespanskom sporazumu razotkrilo je onlajn trikove koji se koriste da bi se pojačale određene političke poruke i iskrivilo javno mnjenje.

To je putovanje u podzemni svet kompjuterskih kodova i teorija zavere, gde se “nalozi-duhovi” i “Tviter botovi” susreću sa desničarskim ekstremizmom u digitalnoj “sali ogledala”.

Ova mešavina lažnih šumova i lažnih vesti je usmerena na to da stvori lažni utisak onlajn debate koja je toliko velika da novinari i aktivisti moraju da obrate pažnju na nju.

Stručnjaci kažu da na ovaj način mala grupa štrebera sa laptopovima može da ostvari daleko veći uticaj nego što je njihova brojnost, sa zabrinjavajućim posledicama po demokratski diskurs.

„Dezinformacioni krug spina“

U sedištu vlade u Skoplju, novo zvanično ime dežave – Severna Makedonija – pozdravlja posetioce koji se približavaju poznatim jonskim stubovima zgrade, koja je renovirana tako da izgleda nalik na Belu kuću u Vašingtonu.

Nalazi se nedaleko od glavnog gradskog trga, gde se statua Aleksandra Velikog na pastuvu uzdiže iznad fontane u klasicističkom stilu – rezultat rekonstrukcije Skoplja koja je trebalo da asocira na antička vremena.

Mnogi su videli prepravljanje 2010. godine kao arhitektonski izazov koji je Grčkoj uputila vlada premijera Nikole Gruevskog nakon što je Atina 2008. blokirala članstvo njegove države u NATO-u.

U glavnoj zgradi vlade, Demijan Hadži-Angelovski, 28-godišnji stručnjak za društvene medije u Ministarstvu informisanja, priseća se kako je desetak uticajnih naloga na Tviteru pokušalo da dominira nad vestima uoči potpisivanja Prespanskog sporazuma.

Svakog dana, tri puta dnevno, drugi korisnik bi poslao jedan ili dva provokativna tvita, koje bi onda “lajkovala” i delila vojska automatizovanih naloga, kaže on.

Poenta je bila da postanu “trend” na Tviteru i da ih prenesu veliki agregatori vesti poput “Time.mk”.

“Njihov cilj je bio da informativni portali vide i prenesu te tvitove, da bi informacija izgledala verodostojnije”, kaže on. “Onda bi postovali te vesti u neprestanom ciklusu”.

Njihov cilj je bio da informativni portali vide i prenesu te tvitove, da bi informacija izgledala verodostojnije. Onda bi postovali te vesti u neprestanom ciklusu.

Demijan Hadži-Angelovski, vladin stručnjak za društvene medije

Ministar informisanja Damjan Mančevski, koji je bio nadležan za vladinu kampanju za Prespanski sporazum, kaže da su najveći deo recikliranog sadržaja činile lažne vesti čiji je cilj bio da se diskredituje sporazum.

“Više od 10 odsto članaka u tom periodu bili su čista dezinformacija”, rekao je Mančevski u intervjuu za BIRN. “Botovi na Tviteru bili su glavni izvor lažnih vesti”.

Jedna priča lažno je tvrdila da će ljudi koji žive u blizini najveće vojne baze u državi, u centralnom regionu Krivolak, biti otrovani osiromašenim uranijumom koji će biti dopremljen radi vojne obuke ako vlada ratifikuje Prespanski sporazum i pridruži se NATO-u.

Istraživanje Projekta za izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP) i Istraživačke laboratorije Makedonije (IRL) pratilo je trag te priče do Zlatka Kovača, 50-godišnjeg Amerikanca poreklom iz Makedonije koji radi u Vašingtonu kao kolumnista za rusku novinsku agenciju “Sputnjik”.

Kovač nije odgovorio na molbu BIRN-a za komentar.

“Kovač sarađuje sa više sajtova u [Severnoj] Makedoniji koji su deo propagandnog mehanizma koji se protivi Prespanskom sporazumu”, kaže Saška Cvetkovska, glavna urednica IRL-a.

“Priču je pokrenuo Kovač na Fejsbuku, vest je odmah okačena na Tviter, desetine botova su je raširile, i onda ju je nekoliko konzervativnih onlajn medija … objavilo kao da je prava vest”.

Kao rezultat toga, ministarka odbrane Radmila Sekerinska provela je nedelju dana mahnito objašnjavajući ljudima da to nije istina, kaže Cvetkovska.

U danima uoči referenduma, druge strašne priče pronalazile su put do mejnstrim medija.

Mediji su javljali da ljudi mogu biti krivično gonjeni ako se ne slažu sa sporazumom, da će potreba za štampanjem novog novca izazvati ogromnu inflaciju i da će Grčka imati odrešene ruke da radi šta hoće.

Ništa od ovoga nije se desilo slučajno.

‘Kiborg-botovi’

U završnici uoči referenduma, Transatlantska komisija za integritet izbora, inicijativa danske Alijanse za osnove demokratije, uočila je skok aktivnosti botova svojim alatkama za praćenje društvenih medija.

“Očigledno postoji usmereni napor da se ponište demokratska prava Makedonaca i delegitimiše ishod referenduma”, rekla je Komisija u saopštenju.

Očigledno postoji usmereni napor da se ponište demokratska prava Makedonaca i delegitimiše ishod referenduma.

Transatlantska komisija za integritet izbora

Dve sedmice pre referenduma, Laboratorija za digitalna forenzička istraživanja (DFRLab) američkog Atlantskog saveta, organizacije koja prati ditigalnu propagandu, objavila je istraživanje koje pokazuje da desničarski nalozi na Tviteru pojačavaju kampanju za bojkot.

U periodu od devet dana, istraživači su analizirali tvitove povezane sa tagovima “#Бојкотирам” i “#bojkotiram” (#bojkot) – oko 23.800 njih.

Otkrili su da je više od 80 odsto njih su zapravo re-tvitovi, i da odnos od 4:1 naspram originalnog sadržaja sugeriše široko rasprostranjenu automatizaciju.

“Postojala je dobro koordinisana, neautentična aktivnost koja je uništavala svaki normalan razgovor na Tviteru”, kaže za BIRN istraživač DFRLaba Kanishk Karan.

“Umesto rasprave, ovi nalozi su spamovali druge i bombardovali ih hiljadama menšena i retvitova”.

DFRLab je identifikovala devet najaktivnijih naloga na Tviteru koji su pomogli da ova kampanja postane viralna, i nalog Kostovskog pod imenom “Sir” bio je među njima.

Prema Kostovskom, kampanja je imala trojicu kolovođa: njega samog, njegovog prijatelja blogera po imenu Igor Pipovski (čiji hendl na Tviteru, “@m0rban”, čini omaž mađarskom premijeru Viktoru Orbanu) i Žarka Hristovskog, makedonskog internet programera koji živi u Norveškoj i koji je napravio sajt za kampanju.

“#Бојкотирам pripada narodu Makedonije,” Pipovski je preko Tvitera odgovorio BIRN-u na pitanje o svojoj ulozi u kampanji. “Niko ne treba da preuzme zasluge”.

BIRN nije uspeo da kontaktira Hristovskog, ali Kostovski je objasnio pogled na svet koji ih je sve motivisao.

“Mi živimo usred digitalnog rata”, rekao je on za BIRN. “Mi nacionalisti i patriote smo sa jedne strane, a internacionalisti, komunisti, bivši komunisti i socijaldemokrate su sa druge strane”.

Mi živimo usred digitalnog rata. Mi nacionalisti i patriote smo sa jedne strane, a internacionalisti, komunisti, bivši komunisti i socijaldemokrate su sa druge strane.

Goran Kostovski, pod nadimkom ‘Sir’

Njegov nalog, koji prati svaki treći korisnik Tvitera u Severnoj Makedoniji, prema analizi napravljenoj uz pomoć Stratcounter alatke za posmatranje interneta, ne ostavlja sumnju oko toga koja mu je svrha.

Tvit ‘zakačen’ na njegovom profilu kaže: “Ovo je mesto gde ćete naći mnogo banera, gifova, mema i drugog propagandnog materijala za uspešnu kampanju na društvenim mrežama. Mreža protiv fatalnog referenduma koji bi da nam promeni identitet”.

Na neki način Kostovski ima onoliko toga zajedničkog sa belim “alt-right” rasistima iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD)  koliko ima sa makedonskim nacionalistima. Njegovi postovi na Tviteru sadrže ekstremno desničarske simbole i promovišu teorije zavere.

Njegova profilna slika na Tviteru je jedno vreme bila crtež žapca Pepea, omiljene ikone “alternativne desnice”. Ovih dana njegova naslovna fotografija nosi slovo “Q”, što označava ekstremno desničarsku teoriju zavere “QAnon” o navodnoj zaveri protiv predsednika SAD Donalda Trampa.

U jednom od retkih javnih nastupa, Kostovski se dva dana pre referenduma skupu u Skoplju obratio u kačketu sa slovom “Q” i majici sa sloganom “Make America Great Again”.

“Svi se mi borimo protiv ‘duboke države’ i globalizacije”, rekao je Kostovski za BIRN. “Imamo iste neprijatelje i slične ideologije”.

Naveo je populiste koji su ga nadahnuli: Tramp, Orban, francuska opoziciona ekstremna desničarka Marin Le Pen i osnivač britanske Partije Bregzita Najdžel Faraž. Mnogi njegovi postovi na Tviteru odnose se na bivšeg Trampovog savetnika Stivena Banona.

“Uzbudila nas je Trampova izborna kampanja i pokušali smo da kopiramo njene metode i simbole”, kaže Kostovski. “Naročito smo želeli da navedemo ljude da poveruju da je Stiv Banon uključen u [#bojkot] kampanju”.

U jednom tvitu u avgustu 2018. on sugeriše da je “ilegalna i izdajnička” vlada premijera Zorana Zajeva povezana sa američkim milijarderom Džordžom Sorosem, koji je popularna meta ekstremnih desničarskih grupa.

“Bojkotujte ilegalni #Referendum o nacističkom #sporazumu”, dodao je.

Kostovski tvrdi da on i njegovi internet saborci nisu ni u kom smislu posebni.

“U našoj grupi mi smo samo obični ljudi, sa normalnim poslovima i porodicama, i većina nas želi da ostanemo anonimni na društvenim medijima”.

Ali istraživanje BIRN-a je pokazalo da postoji nešto skriveno iza anonimnosti Kostovskog.

Preko aplikacije Twitterbots, koja procenjuje verovatnoću botovske aktivnosti, a koju je napravilo softverski inženjer iz Atine Dimitris Papaevangelu, BIRN je analizirao šta je “Sir” postavljao na Tviter i otkrio da u proseku ima 110 “aktivnosti” dnevno.

Programeri kažu da ako broj aktivnosti (tvitova, retvitova, sviđanja i drugih interakcija) prelazi 70, to znači da se verovatno radi o botovima.

Dok Kostovski tvrdi da je koristio automatizaciju u ranim danima kampanje #bojkot, analiza BIRN-a potvrđuje da je “Sir” ono što se u računarskoj propagandi naziva “kiborg-bot” – pola čovek, pola mašina.

Ovi hibridi kombinuju algoritamsku automatizaciju i ljudsku aktivnost kako bi zaobišli zaštitu koju Tviter ima od botova, pošto je automatizacija nedozvoljena na toj društvenoj mreži.

Ben Nimo, specijalista za digitalnu propagandu pri Atlantskom savetu, opisuje upotrebu takvih botova kao “igru brojki”.

“Ako stvorite dovoljan broj lažnih naloga i automatizujete ih, postoji šansa da će se pojaviti na listi tema koje su u trendu”, rekao je u intervjuu za nedavno objavljeno istraživanje Mediteranskog instituta za istraživačko novinarstvo (MIIR) iz Atine.

“Društveni mediji su stoga mesta na kojima, ako imate pet ljudi i dobru taktiku, možete da stvorite utisak da o nečemu priča pet miliona ljudi”.

Društveni mediji su stoga mesta na kojima, ako imate pet ljudi i dobru taktiku, možete da stvorite utisak da o nečemu priča pet miliona ljudi.

Ben Nimo, specijalista za digitalnu propagandu Atlantskog saveta

Analiza “Sireve” mreže preko softvera Sparktoro otkrila je da je više od 38 odsto njegovih pratilaca “lažno”, odnosno da su verovatno botovi ili druge alatke koje se koriste u računarskoj propagandi.

Na pitanje kako se bori protiv ovakvih aktivnosti, Tviter je uputio BIRN na svoju nedavno ažuriranu politiku protiv onoga što naziva “manipulacijom platforme”, što uključuje spamovanje, “automatizaciju sa lošom namerom” i upotrebu lažnih naloga.

Kompanija navodi da je u maju 2018. identifikovala i proverila više od 9,9 miliona potencijalnih automatskih naloga ili naloga koji “spamuju”. Međutim, u septembru je zabeležila “pad od skoro 50 odsto u broju provera naloga za koje se sumnja da spamuju, u poređenju sa periodom iz prethodnog izveštaja”.

Dolari iz dijaspore

Kako kaže Kostovski, nacionalistički političari su se brzo pridružili #bojkot kampanji da bi se suprotstavili Prespanskom sporazumu.

Jedan od njih je bio Filip Petrovski, bivši poslanik desničarske opozicione stranke VMRO-DPMNE, koji je učestvovao u koaliciji “Makedonija bojkotuje”, koja je okupljala skoro 30 malih desničarskih stranaka, političkih grupa i udruženja građana.

Kostovski je rekao da su se njih dvojica sastali na leto 2018. da bi razmotrili mogućnost za saradnju. Petrovski je za BIRN potvrdio da je aktivno učestvovao u kampanji za bojkot.

Zvaničan stav VMRO-DPMNE, kao glavne opozicione stranke, prema referendumu bio je da građani treba da glasaju po savesti, ali kritičari kažu da je nacionalističko krilo stranke bilo protiv Prespanskog sporazuma.

“Imamo jake dokaze da su centri iz kojih ovi onlajn napadi dolaze povezani sa opozicionom VMRO, ali oni nisu bili najjači”, kaže za BIRN ministar informisanja Mančevski.

Najjači otpor sporazumu je zapravo došao od Makedonaca koji žive u inostranstvu, kaže on. Navodi primer biznismena iz Toronta Bila Nikolova, predsednika Međunarodnog makedonskog pokreta za ljudska prava u Kanadi.

“Najekstremnija dijaspora, poput njega, jeste druga generacija imigranata koji su došli u Makedoniju svega nekoliko puta na odmor”, kaže Mančevski.

Kostovski kaže da je Nikolov finansirao kampanju sa bilbordima protiv Prespanskog sporazuma podstaknut onlajn kampanjom.

“Mnogi bogati ljudi iz dijaspore sa vezama videli su šta radimo na društvenim mrežama i pojačali su naš uticaj”, rekao je on. “Bil Nikolov je bio jedan od njih”.

Mnogi bogati ljudi iz dijaspore sa vezama videli su šta radimo na društvenim mrežama i pojačali su naš uticaj.

Kostovski

Upitan za komentar, Nikolov je rekao za BIRN preko Tvitera: “Ni jedan makedonski političar (iz bilo koje partije) nema pravo da pregovara ili menja naše ime, identitet i istoriju. Oni napadaju i šire laži o onima koji brane naša osnovna ljudska prava ali neće da se brane od onih koji priznaju da žele da izbrišu naš identitet”.

Meto Koloski, predsednik Ujedinjene makedonske dijaspore, u tvitu izražava podršku bojkotu referenduma o sporazumu u julu 2018. Stručnjaci kažu da su grupe iz dijaspore počele aktivno pružati podršku kampanji za bojkot podstaknute kampanjom na društvenim mrežama.

Kostovski je rekao za BIRN da je pokret za #bojkot dobio nekoliko hiljada evra od Todora Petrova, vođe Svetskog makedonskog kongresa, nevladine organizacije iz Skoplja čiji su članovi ljudi iz dijaspore koji žive u SAD, Kanadi, Australiji, Italiji i Nemačkoj.

Petrov se 1991. zalagao za to da Sunce Vergine bude na novoj državnoj zastavi. Njegov Svetski makedonski kongres se smatra ultranacionalističkim pokretom.

“Svetski makedonski kongres ima veze sa mnogim Makedoncima širom sveta i tačno je da su oni pomogli kampanji za bojkot prošlogodišnjeg referenduma”, rekao je Petrov za BIRN.

Kostovski kaže da su drugi političari “pokušali da se uzdignu na talasu koji smo mi napravili. I svi su tražili i dobili mnogo novca od makedonske dijaspore”.

Jedan od tih donatora je bio Janko Bačev, predsednik proruske stranke Jedinstvena Makedonija, kaže Kostovski, ali BIRN nije mogao da potvrdi ove navode.

Upitan za komentar, Bačev je rekao za BIRN:”Neću da komentarišem provokatore koji rade za marionetsku vladu Makedonije“.

Bačev je viđen na nasilnom protestu protiv sporazuma ispred skupštine u junu 2018, koji je policija rasturila upotrebom suzavca i šok-granata.

‘Hoćemo svoje ime nazad’

Istraživanje BIRN-a utvrdilo je da su grčki nacionalisti sa druge strane granice takođe koristili računarsku propagandu da bi izazvali otpor Prespanskom sporazumu.

Ponovo je dijaspora doprinela da se sa onlajn propagande pređe na akciju na ulicama, kada je bes protiv Prespe motivisao najveće proteste u Atini i Solunu od izbijanja ekonomske krize u Grčkoj.

“Ovo je geografska oblast iz koje je u 20. veku veliki deo stanovništva bio prisiljen da emigrira zbog ekonomskih i političkih razloga, prvo u SAD, Kanadu a onda Australiju”, kaže Tasos Kostopulos, istoričar i istraživački novinar u dnevnim novinama Efimerida ton Sintakton u Atini.

“Upravo su ti ljudi, naročito druga i treća generacija, učestvovali u svađama na internetu i razmenjivali uvrede na Tviteru sa stotinama trolova i botova”.

Kao “Sir” u Makedoniji, jedan od najglasnijih Grka u digitalnoj kakofoniji je hibrid čoveka i mašine, pokazuje istraživanje BIRN-a.

“JA SAM GRČKI MAKEDONAC!” kaže profil na Tviteru pod imenom “Palada Atina” sa slikom Sunca Vergine. “Nas makedonskih Grka ima 3,5 miliona i smučilo nam se da nam kradu IDENTITET, ISTORIJU, IME I SIMBOLE! Hoćemo svoje makedonsko ime nazad!”

Sam broj tvitova sa naloga “Palada Atina” – oko 478.000 za pet godina –jasan je znak da koristi automatizaciju, mada je veliki deo sadržaja očigledno proizveo čovek.

Prema analizi TweetBotOrNot, aplikacije koja koristi mašinsko učenje da bi klasifikovala naloge na Tviteru kao ljude ili botove, postoji šansa od skoro 70 odsto da je “Palada Atina” kiborg-bot.

Korišćenjem naprednih metrika i analitičkih alatki, BIRN je analizirao jednonedeljnu aktivnost tog naloga, više od 2.500 tvitova i retvitova.

Analiza brojki otkrila je da su akcije “Palade Atine” potencijalno stizale do najmanje 9,7 miliona korisnika Tvitera tokom sedam dana.

Geolokacijska analiza pokazuje da se ti korisnici nalaze na 106 mesta širom sveta, uključujući Atinu, Toronto, Karakas, Majami i Melborn.

Stručnjaci kažu da ove brojke pokazuju moć računarske propagande da svori “sobu odjeka” koja se neprekidno širi sa jednog naloga.

Nakon kontaktiranja, vlasnik naloga “Palada Atina” odgovorio je BIRN-u porukom: “Dragi, ja nisam bot”.

Dragi, ja nisam bot.

‘Palada Atina’

Predstavila se kao Makedonka sa stalnim boravištem u Švedskoj koja je otvorila nalog na Tviteru 2014. kada je videla da “ljudi iz Skoplja tvrde da su Grci nad njima počinili genocid”.

“Nezamislivo”, napisala je ona. “Ja potičem iz [drevnog grada] Pele gde je stolovao Aleksandar Veliki, i moja majka Helena mi je pričala o zločinima Bugara i Turaka u toj oblasti”.

“Počela sam da čitam stare novinske izveštaje i shvatila da su [ljudi koji žive u sadašnjoj Severnoj Makedoniji] bili oni koji su stvarno činili zločine. Tako da sam postala aktivna na Tviteru oko makedonskog pitanja”.

U aprilu 2018, posvađala se sa “Sirem” javno preko Tvitera.

“Laku noć, sestro Grkinjo”, izazivao ju je “Sir”. “Laku noć od Makedonca iz Makedonije”.

“Palada Atina” je odgovorila: “JA SAM GRKINJA MAKEDONKA IZ EDESE I PELE U STVARNOJ DREVNOJ GRČKOJ MAKEDONIJI, GDE JE ROĐEN ALEKSANDAR MAKEDONSKI! Tvoja država nikad nije bila deo antičke grčke Makedonije”.

Nakon nekoliko takvih razmena stavova, dva kiborg-bota su blokirala jedan drugog na Tviteru i nastavili sa životom.

Za Nikosa Smirnajosa, profesora političke ekonomije i sociologije medija i interneta na Univerzitetu u Tuluzu, tehnologija snosi samo deo krivice za ovakve pojave.

“Nije tehnologija oblikovala ove duboke podele u ove dve zemlje nego su sama društva stvarala uslove za ovu nacionalističku računarsku propagandu da se ukoreni i raste”, rekao je on.

Kostas Zafiropulos je istraživački novinar lista Efimerida ton Sintakton iz Atine. Ovaj članak je nastao u okviru projekta Balkanske stipendije za izvrsnost u novinarstvu, uz podršku Fondacije ERSTE, u saradnji sa Balkanskom istraživačkom mrežom. Uređivao Timoti Lardž.

Aleksandar Makedonski bot: Tviteraški rat za dušu Makedonije