Promena imidža Srbije iz 90-ih zahtevaće više vremena nego što se to činilo u prvi mah. Ona zahteva pre svega aktivnost na internetu u svrhu lobiranja i medijskog predstavljanja.
Jovan Kurbalija, direktor diplomatske fondacije iz Ženeve i jedan od vodećih svetskih stručnjaka u oblasti primene interneta u diplomatiji i međunarodnim odnosima, objašnjava za “Vesti” koliko je važno da politička elita shvati da informaciono-komunikacijske tehnologije mogu doneti ekonomsku, političku, kulturnu i obrazovnu korist za društvo. Zato to mora biti na prvom mestu nacionalne politike, rame uz rame sa obrazovanjem i kulturom.
Diskrecija i tajnostKako će diplomatija sačuvati svoju tajnost? |
Koje zemlje u svetu prednjače u sajber diplomatiji?
– Vodeće zemlje su Velika Britanija, SAD i Estonija. Svaka od njih ima svoje specifične pristupe. Za sve je zajedničko da su prevazišli tradicionalni princip diplomatske profesije da diplomate govore za medije jedino kada dobiju odobrenje. Britanska diplomatija polazi od činjenice da treba verovati proceni svojih diplomata šta će napisati. Stoga im nisu potrebna odobrenja pre nego što napišu svaki tvit ili Fejsbuk poruku. Digitalna diplomatija zahteva dosta vremena i dobru organizaciju. Tu nema trikova. Koliko pružate preko socijalnih medija, toliko dobijate zauzvrat. To je neka vrsta komunikacijskog ping-ponga.
Kako to izgleda u praksi?
– Digitalna diplomatija SAD ima preko 200 službenika. Radi se o ozbiljnim resursima. Druge vodeće diplomatije traže od svojih diplomata da određeni deo vremena rezervišu za bavljenje socijalnim medijima. Tehnologija nije problem. Osnovni resurs su vreme i ljudi. Ono što je ohrabrujuće jeste da dobre ideje i poznavanje potencijala digitalnog doba mogu da povuku digitalnu diplomatiju. Mi imamo mladih i sposobnih ljudi, punih ideja, ali oni ne dobijaju prostora u zvaničnim institucijama, najčešće jer nisu stranački funkcioneri. Pioniri digitalne diplomatije u Americi, Estoniji, pa i na Kosovu danas jesu upravo mladi ljudi koji su dobili odrešene ruke. Mi moramo slediti taj primer.
Kako u oblasti digitalne diplomatije nastupaju Slovenija, Hrvatska, BIH, Makedonija, Crna Gora i tzv. samostalno Kosovo?
– U regionu prednjače Hrvatska i Kosovo sa zvezdicom. Imaju aktivnu digitalnu diplomatiju. Nedavno je prestižni časopis “Njired” objavio članak o kosovskoj digitalnoj diplomatiji u kojoj njihov zamenik ministra Petrit Selimi objašnjava njihov pristup. Jedan od zanimljivh projekata je obuka studenata za pisanje članaka na Vikipediji. Radom volontera Kosovo ima veću vidljivost na Vikipedija stranicama. Ne treba zaboraviti da je Vikipedija za mnoge korisnike interneta prvi izvor informacija. Na primer, u praćenju krize s ebolom Vikipedija je kvalitetom svojih tekstova pobedila i Svetsku zdravstvenu organizaciju. Paradoksalno je to što se ne radi o velikim sredstvima. Radi se o nedostatku inicijative i domišljatosti.
Šta sve Srbija treba da preduzme?
– Tehnologija nije problem. Potreban vam je jedan dan (ako ne i manje) da ovladate osnovnim alatima socijalnih medija. Potrebno vam je mesec dana da biste koristili socijalne medije efikasno. Potrebno je najmanje godinu dana da razvijete svoj profil na socijalnim mrežama. Mi smo često fokusiramo na “jednom danu” kroz otvaranje naloga i avelanž poruka. Takav pristup je uglavnom kontraproduktivan. Potrebno je razviti poverenje. To traži vremena. Ni u digitalnom svetu prase se ne goji uoči Božića. Društveni mediji traže istrajnost i dobru organizaciju.
Koji je prvi zadatak države?
– Obuka diplomata u ovoj oblasti je od suštinskog značaja. Potrebno je odrediti i ciljeve šta se želi postići korišćenjem društvenih mreža na internetu. One su samo alat. Na primer, sledeće godine Srbija predsedava Oebsom. To bi mogao da bude dobar kontekst za promovisanje Srbije. Na primer, moglo bi se organizovati takmičenje studenata međunarodnih odnosa u oblasti pisanja tekstova za Vikipediju u Srbiji i predsedavanju Oebsom. Njima bi mogli da pomognu eksperti iz Vikipedija zajednice. To nisu komplikovani projekti. Suština je privući mlade i kreativne ljude, naravno u punoj koordinaciji i sinhronizaciji s osnovnim načelima diplomatske profesije. Oni bi potom mogli da angažuju druge kreativne mlade ljude i van zvaničnih institucija da svoju kreativnost usmere u svrhu promovisanja Srbije i jačanja njene digitalne pozicije. Sa malo inventivnosti puno se može postići.
Koji bi bio prvi sledeći korak?
– Na prvom mestu važno je shvatiti potencijal interneta za našu međunarodnu poziciju. U tom procesu morali bismo da odgovorimo na pitanje zašto smo danas na 80. mestu svetske digitalne rang-liste. Mnogo toga se mora rešavati na duge staze ulaganjem u obrazovanje, ali su moguća i kratkoročna rešenja kao što su Vikipedija kampovi.
