Digitalna revolucija je stigla kasno za stolovima ministarstava spoljnih poslova širom sveta. Ministarstva su se fokusirala na društvene medije i ‘Tviter-diplomatiju’ u vreme Trga Tahrir i Zelene revolucije u Iranu 2009. Bili su očarani tehnologijom koja je stvorila umreženi razvoj ka liberalnijim društvima.
Na dnevnoj bazi duboki društveni i politički uticaji odvijaju se širom sveta. Pa ipak, većina ministarstava inostranih poslova i diplomata nema e ciency i još uvek su komparativno nedovoljno opremljeni da identifikuju, analiziraju i deluju prema talasima informacija koje se kotrljaju kroz digitalno carstvo.
Digitalna diplomatija se stalno menjala i transformisala. Međutim, postoji digitalni de cit koji bi mogao da postane prava Ahilova peta s obzirom da tehnološki napredak nastavlja da teče konstantno napred. Upotreba 5G sistema i kapaciteta za pokretanje Velikih podataka preko njih, za razvoj veće primene za articialnu inteligenciju (AI) zajedno sa pretnjama sajber bezbednosti, stvoriće duboko remetilačno diplomatsko okruženje sa uticajem na naša društva i način na koji radimo. Takođe će se osporiti način na koji birokratija upravlja velikim podacima i kako koriste kapacitete za anticipatorno vođenje spoljne politike.
Za osnovni i svakodnevni rad diplomatije – pregovaranje – mogućnost da se uključite u analitiku velikih podataka i proveru isečaka vesti mogu pomoći u uklanjanju pristrasnosti, prikupljanju podataka o mogućim efektima pregovora (odnosno o velikim grupama nacionalnih ili stranih državljana ili kompanija) i prikupljanju geospatialnih i senzornih podataka. U tom smislu, oni mogu da prikupe više činjeničnih i objektivnih informacija, bolje uvide i često podrže i poboljšaju odluku zasnovanu na dokazima. Da bi se realizao bene ts ovih podataka, podaci će morati da se prikupljaju preko internet i društvenih medijskih kanala, miniranih i tumačenih od strane obučenih analitičara i diplomata.
Kao takvi na digitalnom frontu, ministarstvima će biti potrebni sistemi koji su bezbedni i t sa svrhom ali i pravo osoblje koje zna da rukuje informacijama i pomaže u diplomatiji. Diplomatske karijere sada su izgrađene uz odgovarajuću obuku sa stručnjacima za različite teme, kao što su društveni mediji i sajber bezbednost, kao i kako su one povezane sa digitalnom diplomatijom. To bi uglavnom trebalo da se fokusira na pravu transformaciju tradicionalne diplomatije u digitalnu.
Tada će digitalne diplomate biti opremljene pravim znanjem za rukovanje i prevazilaženje bilo kakvih kulturnih, jezičkih i istorijskih barijera.
Konačno jedno od glavnih pitanja na koje ministarstva spoljnih poslova treba da odgovore i počnu da razmišljaju, jeste kako stvoriti spoljnopolitičke oS-ove u sedištu i u ambasadama u inostranstvu kako bi se na najbolji način iskoristile promenljive veštine različitih generacija diplomata. I onda ono što treba da postignu digitalnom diplomatijom i ako diplomate imaju pravo znanje i iskustvo da uspeju. Potrebna je nova filozofija javnog servisa širom ministarstava u digitalnom svetu i sada je vreme da se ta filozofija integriše.
