RT Balkan istražuje: Kako društvene mreže utiču na mentalno zdravlje dece?
Porodični sistemski terapeut Biljana Vasilov je izjavila za RT Balkan da zavisnost od interneta i društvenih mreža može se nazvati nehemijskom zavisnošću. Ona ističe da čak i Vojnomedicinska akademija (VMA) ima posebno odeljenje za lečenje ovakve vrste zavisnosti, koja uključuje i prekomernu upotrebu video-igrica. Međutim, značajna opasnost dolazi i od korišćenja društvenih mreža, poput Facebooka, Instagrama, i nedavno popularnog TikToka, koji može negativno uticati na razvoj dece.
Nedavno je grupa od 33 savezne države SAD, uključujući Kaliforniju i Njujork, podnela tužbu protiv kompanije “Meta” zbog navodnog nanošenja štete mentalnom zdravlju mladih i svesnog dizajniranja funkcija na Instagramu i Facebooku koje dovode decu do zavisnosti od društvenih mreža.
Prekomerna upotreba interneta i društvenih mreža može izazvati ozbiljne posledice. Deca mogu iskusiti značajan pad u koncentraciji, pažnji, i gubiti interesovanje za standardne obrazovne sadržaje. Takođe, može se javiti razdražljivost, koja može biti uvod u depresivnu epizodu.
Psihoterapeut Bojana Tomić ukazuje na to da ovo stanje zahteva oprez pri dijagnostikovanju, jer često postoje i kontekstualni faktori. U velikom broju slučajeva, problem s prekomernom upotrebom interneta zapravo je beg iz stvarnosti, a uvek postoji neki značajan porodični problem koji se na taj način izbegava.
Dodatno, želja da se prati sve na internetu i strah od propuštanja nečega može pojačati anksioznost i doprineti razvoju zavisničkog ponašanja. Loš kvalitet sna, zapostavljanje obaveza, smanjena koncentracija i otežano učenje su takođe posledice ovakvog ponašanja.
Prim. dr psihijatar Anđelka Kolarević ukazuje na to da sve društvene mreže i aplikacije koriste ljudsku potrebu za stimulacijom, ali problem je u preteranoj stimulaciji koju nude. Deca stalno traže nove sadržaje, što može narušiti njihovu pažnju i dovesti do hiperaktivnosti.
Takođe, sadržaj na društvenim mrežama može negativno uticati na decu, inicirajući ih prerano u seksualnim i agresivnim sadržajima, oblikujući njihova suštinska uverenja.
Kao rešenje za ovaj problem, Vasilov naglašava da je nadzor roditelja ključan kako bi se sprečilo da deca budu previše izložena internetu, slično kao što se vodi računa o drugim aktivnostima dece. Ona primećuje da se o ovom problemu danas manje razgovara u školama, što predstavlja dodatnu zabrinutost.
Tomić ističe da je teško držati mlade daleko od društvenih mreža u doba digitalnih uređaja. Naglašava važnost edukacije roditelja kako bi se sprečila upotreba digitalnih uređaja, posebno kod malih dece, i kako bi se adolescenti informisali o potencijalnim opasnostima na mrežama i njihovom uticaju na razvoj.
Ovaj problem zahteva ozbiljno razmatranje i akciju, kako bi se zaštitilo mentalno zdravlje dece u digitalnom dobu.
