Opasna moć Tvitera, Gugla i Fejsbuka: Kako je započeo rat protiv slobode i istine? /video/

Osuđujuću presudu Tviterovog ministarstva istine Don junior zaslužio je time što je, objasniće njegov portparol, „podelio viralni video u kome nekolicina medicinskih profesionalaca razgovara o delotvornosti hidroksihlorokina“ u lečenju kovida-19, što inače u Americi nije samo medicinsko već pre svega političko pitanje; ovo stoga što predsednik Tramp ovaj lek smatra efikasnim, a to znači da mu se svi njegovi oponenti protive.

Mešanje u izborni proces

Sporni snimak, elem, nije uklonjen samo s Tvitera već i sa drugih platformi kao što je Jutjub, i to je — ukazuju Trampovi saradnici — „još jedan dokaz da velike tehnološke kompanije nameravaju da ubiju slobodu onlajn izražavanja, i da se pritom umešaju u izborni proces kako bi ugušili glasove republikanaca“.

Primedba nije lišena osnova, jer, uvid u podatke o internet saobraćaju ukazuje da Gugl — promenama algoritama pretrage i drugim nevidljivim merama — iz svojih rezultata sistematski potiskuje sajtove „Brajtbarta“, „Dejli kolera“, „Gejtvej pandita“ i niza drugih popularnih portala koji su naklonjeni aktuelnom predsedniku SAD.

„Moraću da proverim o čemu je reč“, rekao je direktor Gugla Sandar Pičaj kada je, na saslušanju pred Kongresom SAD zbog monopolskog ponašanja, u četvrtak upitan o jednom konkretnom primeru stavljanja konzervativnog sajta na crnu listu Guglove internet pretrage.

Korporativni čuvari kapije

Predsednik Tramp pak nema nikakvu dilemu. U svojoj izvršnoj naredbi o prevenciji onlajn cenzure, donetoj 28. maja, on navodi da „velike i moćne kompanije, vlasnice društvenih mreža, iskazuju opasnu moć kada cenzurišu mišljenja s kojima se ne slažu… Tviter, Fejsbuk, Instagram i Jutjub imaju ogromnu moć, možda i bez presedana, da oblikuju interpretaciju događaja; da cenzurišu, obrišu ili sakriju informaciju; i da kontrolišu šta ljudi vide ili ne vide… Ne možemo dozvoliti da mali broj onlajn platformi bira govor kome Amerikanci mogu da pristupe i koga mogu da prenesu na internetu“.

© CC0 / Pixabay

Demokrate i republikanci prvi put ujedinjeni protiv „Amazona“, „Epla“, „Fejsbuka“ i „Gugla”

Tviter je, i to na primeru njegovog sopstvenog sina, predsedniku Amerike upravo pokazao da mu se baš to može.

Da li postoji, i zašto može da bude opasna onlajn cenzura? Koliko su zapravo moćni tehnološki giganti poput Gugla, Fejsbuka i Tvitera ako se ne ustežu da ućutkaju sina predsednika Sjedinjenih Država? Kako funkcioniše to orvelovsko ministarstvo istine na društvenim mrežama, i kakve sve to ima veze sa Džordžom Sorošem i Bilom Gejtsom?

Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili novinar Zoran Ćirjaković i publicista i izdavač Slobodan Despot.

„Ogroman je uticaj ovih korporacija na kreiranje javnog mnjenja. One preuzimaju ulogu koju su imali tradicionalni mejnstrim mediji, i one sad postaju ti ‘čuvari kapije’ (gatekeepers) koji odlučuju šta je to što sme da dođe do nas kao javnosti,“ kaže Zoran Ćirjaković i skreće pažnju da „na udaru sad nisu samo konzervativci i desničari, već i marksistički portali kao što je wsws.org (World Socialist Web Site) koji s druge strane ideološkog spektra ugrožavaju kapitalistički neoliberalni poredak ustrojen prema američkim interesima“.

Opstrukcija Donalda Trampa

„Cenzura se ostvaruje na dva načina, direktnim zabranama (kao u slučaju Trampa juniora) i diskretnijim metodama kao što su promene algoritama pretrage kojima se nepoželjni sadržaji neprimetno odstranjuju iz žiže javnosti“, objašnjava Slobodan Despot, napominjući da „fenomen onlajn cenzure i moći koju imaju ove megakorporacije upravo sad izlazi na videlo zbog predstojećih predsedničkih izbora u Americi, koji predstavljaju presudan događaj te se zbog toga i ne preza ni od jednog oružja u pokušaju da se spreči ponavljanje nepredviđenog događaja kakav je bila Trampova pobeda 2016.“

© REUTERS / Dado Ruvic

Kolektivna tužba protiv Gugla „teška“ pet milijardi dolara

„Izmišljena priča o ruskim hakerima i botovima koji su navodno omogućili tu izbornu pobedu“, nastavlja Slobodan Despot, „vlasnicima društvenih mreža poslužila je kao opravdanje pred naivnom i paranoidnom američkom javnošću za napade na Trampa, koji im sad uzvraća udarac — ovih dana potpisao je naredbu na osnovu koje će im biti zabranjeno da se ponašaju kao izdavači medijskog sadržaja, što svojim cenzorskim postupcima oni nesumnjivo postaju“.

(Ne)kultura poništavanja

„Glavna meta ovog lova na veštice“, saglasan je Zoran Ćirjaković, „jeste Donald Tramp, ali je priča mnogo šira od njega i u neposrednoj je vezi sa kulturnim ratom koji se odvija u Americi… Takozvane liberalne elite, koje su po svojoj isključivosti više maoističke ili fašističke nego bilo šta što bi moglo da se opiše kao liberalno i otvoreno, i koje odavno imaju presudnu reč u mejnstrim medijima, svoju mrežu kontrole sadržaja sada su preselile na društvene mreže… I tako je nastala ‘kultura poništavanja’ (cancel culture) kao moderna verzija spaljivanja veštica na lomači, a koja se svodi na potpuno ućutkivanje svih stavova koji su drugačiji od ‘dopuštenog’.“

„Kao što je još tridesetih godina prošlog veka pisao Česterton, više ne samo da nemamo pravo da se odupiremo bezumlju, nego sad imamo obavezu da mu tapšemo…“, opisuje duh ovog vremena Slobodan Despot, i naglašava: „Reč je o sistemskom problemu zapadnih medija i ‘liberalnog’ poretka koji više nikako ne može da trpi sukobljavanje misli i stavova, jer u tom sukobljavanju uvek postoji opasnost – zbog nje se ljudi i ‘poništavaju’ – da odnekud iskoči iskrica istine koju poredak ne može da istrpi. Jer u civilizovanom, direktnom suočavanju argumenata nosioci tog poretka bivaju lako raskrinkani. Zato prostor za debatu više i ne sme da postoji.“

Bil Gejts i Džordž Soroš

U svrhu borbe protiv lažnih, to jest, nepoželjnih vesti i medijskih sadržaja, Tviter i ostale korporacije angažuju pomoć sa strane.

© Sputnik / Alekseй Vitvickiй

Pobuna u Fejsbuku: Zaposleni udarili na Zakerberga zbog Trampovih objava

Jedna od prominentnijih organizacija za utvrđivanje (dopuštene) istine jeste „Politifakt“, koja je deo neprofitnog „Pojtner instituta“. Njihovi finansijeri su Fondacija Bila i Melinde Gejts, Džordž Soroš i njegova Fondacija za otvoreno društvo, milijarder Pol Omidjar, jedan od partnera je i „Vašington post“ koji je u vlasništvu vlasnika „Amazona“ Džefa Bezosa, kao i Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) i „Ford fondacija“, pri čemu teba imati u vidu da i jedna i druga imaju ekstenzivne i uz to dobro dokumentovane veze sa CIA-om.

Ovi vlasnici istine za fekt-čekere (koji utvrđuju da li je neki sadržaj istinit ili nije) „biraju ljude sa jasno određenim stavovima, i na njima onda počiva sistem koji će proizvesti željeni efekat. A oni će za to biti lepo nagrađeni“, opisuje Zoran Ćirjaković kako u praksi funkcioniše ovaj mehanizam.

„Treba podsetiti da je svaka od ovih platformi, počev od Gugla koji je tobože pokrenut iz garaže dvojice studenata, zapravo osnovana grantom Centralne obaveštajne agencije (CIA)“, naglašava Slobodan Despot, i zaključuje:

„Niko od njih, uključujući i Džordža Soroša, nije se pojavio ni od kuda. Svi su oni deo jednog sistema koji ih gura i ističe u prvi plan, i kome oni duguju svoj uspeh. To je sistem apsolutne vlasti. U čijoj je prirodi da eliminiše sve što mu stane na put, računajući tu i sistemsku grešku kakvu predstavlja Donald Tramp. Pa stoga nije preterano reći da ovaj rat protiv slobode misli i izražavanja, koji nije ograničen samo na trenutnu situaciju, zapravo predstavlja njihov rat protiv čitavog čovečanstva“.