Nedavno smo imali prilike da vidimo izveštaj EK o napretku RS na polјu EU integracija u toku 2014 godine, gde je naš napredak ocenjen u okviru 35 poglavlja, o kojima će se pregovarati u budućem periodu. Kao što se može videti izazova je mnogo, pa su se kroz medije najviše provlačila pitanja trgovinske politike, finansijske kontrole, reforme pravosuđa, osnovnih ljudskih prava i sloboda, slobode medija, itd… Neke od tih tema smo već kratko predstavili, pogotovo stanje u oblasti finansijske kontrole, pravosuđa i osnovnih ljudskih prava i sloboda, pa stoga u ovom tekstu predstavljamo stanje u još jednom poglavlju, poglavlju 10 – informaciono društvo i mediji (dalje u tekstu: PG 10). O PG 10 nažalost niste imali toliko prilike da čitate u novinama, te stoga ćemo pokušati da prikažemo zašto iako malo, ovo poglavlje ima izuzetnu važnost u ukupnom razvoju i opravku naše zemlje.Ali pre nego što pređemo na ocenu o napretku prvo ćemo da pogledamo šta uopšte obuhvata ovo poglavlje i zašto je bitno.
- Pregovaračko poglavlje 10 – ukratko
Naime,PG 10 u okviru sebe sadrži tri pod celine: elektronske komunikacije, informaciono društvo i audio vizuelna politika. Generalno govoreći ovo poglavlje je dosta tehnički orijentisano i svodi se na stvaranje i omogućavanje uslova za razvoj različitih tehnoloških rešenja, koje prodiru u sve životne sfere, čime se olakšava svakodnevni život običnih ljudi, poslovanje privrede, efikasnije obavljanje administrativnih postupaka, povećanje produktivnosti, itd.
Ovo poglavlje, naime, ima horizontalni efekat, jer treba da stvori infrastrukturu koja će nam omogućiti da se na njoj razvijaju najrazličitija tehnološka rešenja, servisi i usluge. Jednostavno govoreći, ovo poglavlje bi u suštini bilo temelj u svim sferama života (od trgovine, preko zdravstva, do transporta…), jer od njegovog razvoja zavisiće da li ćete sutra moći da vršite sve transakcije elektronski, da li ćete moći da podižete recepte on-line, da li možete da on-line registrujete vozilo, izvadite razna dokumenta, itd. Stoga, ne samo da će nam razvoj ovog poglavlja omogućiti značajnu uštedu vremena i živaca, nego je njegov stupanj razvoja jedna ključnih determinanti produktivnosti svakog privrednika.
- Šta države i građani imaju od toga?
Takođe, razvoj informaciono komunikacionih tehnologija (IKT) dovodi do stvaranja novih radnih mesta, povećanja konkurentnosti privrede, i odrednica je stupnja razvoja jedne zemlje. Stoga nije ni iznenađujuće što je jedan od osnovnih prioriteta novog sastava EK razvoj IKT, koji Evropa vidi kao slamku spasa za izlazak iz krize i kreiranje novih radnih mesta. U prilog tome govore podaci da je veliki deo sredstava EU opredeljen u istraživačke projekte koji treba da povećaju konkurentnost (kao što je HORIZON 2020) i da su mnoge razvijenije zemlje već čitavo svojefunkcionisanje pa i privredu premestile u virtuelni prostor. Te stoga Danska, kao jedna od prvih zemalja, je pre nekoliko dana objavila vest da je postala digitalna država tj. da se sva komunikacija između građana i državnih organa odvija isključivo digitalnim putem.
- Srbija i danski scenario – san ili bliska budućnost?
A kako EK vidi stanje u RS na ovom polju? U našem maniru, pokušaćemo da što jasnije prikažemo stanje, bez preteranog ulaženja u stručne i tehničke detalje. U oblasti elektronskih komunikacija kao ključne tačke na kojima je potrebno raditi u narednom periodu izdvojene su:
– usklađivanje Zakona o elektronskim komunikacijama sa EU regulatornim okvirom iz 2009, koje će kad se sprovede ,u značajnoj meri doprineti poboljšanju stanja u pogledu prava i zaštite potrošača i mogućnosti da regulator efikasnije kontroliše tržište;
– skrenuta je pažnja da je potrebno poboljšati stanje u pogledu sprovođenja zahteva za prenosivost fiksnih brojeva;
– razvoj 3G i 4G tehnologija, za šta je neophodno osloboditi određeni deo radio frekvencijskog spektra;
– potrebno je povećati pokrivenost teritorije RS fiksnom širokopojasnom mrežom.
Kada je u pitanju informaciono društvo, istaknuto je da se treba dodatno uskladiti sa EU regulativom u oblasti e-trgovine i obezbediti pravnu zaštitu zaštićenih usluga (kao što je pay TV) tj. takozvanih usluga uslovnog pristupa.
U pogledu audio-vizuelne politike, i dalje postoje problemi netransparentnog javnog finansiranja medija, odlaganje povlačenja države iz vlasništva u medijima i netranparentnosti u pogledu vlasništva medija. Na kraju,istaknuta je i važnost završetka procesa digitalizacije televizije do 17. juna 2015. godine, koja će doprineti ne samo očiglednim koristima kao što su bolji kvalitet slike i zvuka, nego će se prelaskom na digitalno emitovanje osloboditi određeni deo spektra (digitalna dividenda 1) koji će moći da se proda mobilnim operatorima, čime će s jedne strane država dobiti značajan prihod, a operatori s druge strane, mogućnost da zahvaljujući novim frekvencijama prošire svoje mreže, i razviju nove servise i usluge. Generalna ocena u ovoj oblasti je opisana kao – umeren napredak.
Kao što se može videti iz prethodno prikazanog, razvoj ovog poglavlja će umnogome doprineti olakšanju svakodnevnog života običnih građana, smanjenu troškova poslovanja, otvaranju novih radnih mesta, racionalizaciji i povećanju efikasnosti državne uprave, pa stoga nije ni iznenađujuće što kad kriza nastupi svi očekuju od ove inovativne i napredne oblasti, da sklono svom inventivnom karakteru izrodi novo čudo i bude slamka spasa.Iako oblast IKT definitivno ima veliki potencijal i umnogome može doprineti oporavku jedne zemlje, ipak ne može se očekivati da se njoj okrenemo samo onda kad smo saterani u ćošak. Sistemskim radom na ovoj oblasti se definitivno značajno može poboljšati situacija u jednoj zemlji i rezultati će se sigurno osetiti mnogo brže i intenzivnije nego u drugim oblastima. Stoga u susret otvaranju ovog poglavlja, razmišljamo o njemu kao pokretačkoj snazi svih ostalih poglavlja koje će ih mnogo brže odvesti do željenog cilja.
http://eurobloger.com/2014/11/06/poglavlje-10-informaciono-drustvo-i-mediji-slamka-spasa-za-srbiju/
