Kupovina preko interneta u Srbiji je sve popularnija. Ljudi uglavnom kupuju robu čija cena ne prelazi 50 evra jer se do tog iznosa ne naplaćuje carina, ali ni tada nije isključeno da carina neće zaračunati svoju cenu.”Onlajn” kupci često se žale da carinici po svom nahođenju proceniti vrednosti, pa se dešava da naplate carinu i na proizvod koji je plaćen pet evra, samo zato što su procenili da vredi više od 50 evra. Posebno su im, kako ističu, sumnjive pošiljke na kojima piše da je dostava besplatna.
Ne postoje precizni podaci o broju virtuelnih kupaca, pa se barata brojem građana koji imaju platne kartice za plaćanje putem mreže.
Lane ih je bilo oko 2,1 milion, što je za 200.000 korisnika više nego u 2014.
Oni su, prema podacima NBS, prošle godine potrošili “na netu” više od tri milijarde dinara i oko 50 miliona evra. Ukupan “onlajn račun” tako je veći od 75 miliona evra, jer se transakcije obavljaju i u drugim valutama, pišu Večernje novosti.
Banke sada sve češće nude posebne internet-kartice. Izdato je 92.640 ovakvih plastičnih kartica, kojima se može kupovati ne samo u Evropi, već na svim kontinentima.
Najviše novca “mreža” je progutala za avionske i hotelske rezervacije. Ipak, sve je više transakcija na internetu u kupovini razne robe. Sve više kupaca odlučuje se da odeću, obuću, uređaje za domaćinstvo, igračke, mobilne telefone i druge aparate nabavlja uz pomoć kompjutera uglavnom iz jednog razloga.
Ponuda je sigurno raznovrsnija, a cene su povoljnije. Često je roba iz virtuelnih prodavnica i do 10 puta jeftinija nego u radnjama u Srbiji.
U to su se uverili mnogi potrošači koji “onlajn” najčešće pazare u Kini, Hongkongu, Singapuru i u SAD. U evidenciji Pošte i Carine stoji da više od 50 odsto kupljene robe preko interneta čini garderoba.
Takođe, mali kućni aparati i druga tehnička roba su dosta jeftiniji, pa se ova vrsta nabavke isplati čak i sa uvoznim dažbinama. Na primer, pametni mobilni telefoni nabavljeni preko interneta dva i po puta su jeftiniji nego u domaćim radnjama.
“Ljudi kupuju sve vrste tehničke robe, čak i priključke za uređaje, slušalice, kablove, i to najviše u Kini i Americi, ali sve više i u Nemačkoj. Cene u inostranstvu niže su do 50 odsto nego u radnjama kod nas. Direktno se najviše kupuju turistički aranžmani i sve usluge u vezi s turizmom jer su mnogo jeftiniji i zato što nema posrednika”, ističe Dragan Petrović, IT stručnjak.
Prema podacima “Pošte Srbije”, iz Kine, Hongkonga i Singapura tokom prošle godine građanima je prispelo oko 650.000 pošiljki. “Iz ostalih država ova vrsta pošiljki pojavljuje se sporadično i ne možemo utvrditi njihov tačan broj u poštanskim tokovima. Preporuka građanima je da kupuju na proverenim sajtovima da ne bi naseli na neku prevaru”, kažu u “Pošti”. (Economy.rs, 18. avgust 2016.)
