Kad svetski zvaničnici danas razgovaraju, postoji i značajna razlika u načinu na koji diplomate komuniciraju. Uticaj se više ne meri samo posebnim vezama i starim savezima, nego i time u koju “Votsap” grupu ste pozvani, piše britanski “Gardijan”.
Uspon takozvane “Votsap diplomatije” menja obrasce pregovaranja. Tu su bezbrojne grupe saveznika i virtualnih društava, razmene zvaničnih saopštenja i stavova “između redova”, ali i brojne šale, pa čak i emotikoni. Primera radi, ruski predsednik Vladimir Putin označen je emotikonom sa crtežom sivog vanzemaljca.
– Možete da napravite male grupe istomišljenika, fotografišete dokumenta, pitate ljude šta misle a da to ne znaju svi u prostoriji – objašnjava jedan iskusni zapadni diplomata za “Gardijan”.
Ova alatka korisna je za komuniciranje sa saveznicima koji mogu da ne sede blizu jedni drugih u prostoriji, navode diplomate, kao i za dogovaranje oko taktike pregovora tokom delikatnih zasedanja, kao i za lobiranje pri pregovorima na način koji neće vređati one koji su izostavljeni.
Jedan od očiglednijih primera korišćenja “Votsapa” na visokom skupu viđen je prošlog meseca na pregovorima u Ruandi o zabrani gasova koji uništavaju ozon. U tim razgovorima ova alatka za komunikaciju koja je u vlasništvu Fejsbuka naveliko je korišćena za organizovanje sastanaka, dogovore strategije tokom ragovora i obezbedi podrška za različite stavove, naveo je jedan od konsultanata koji je prisustvovao sastanku. On navodi i primere poruka: “Hajde da se nađemo ispred da porazgovaramo o …” ili “Obavezno ga prekini sada” i “Ti govori na plenarnoj sednici u korist toga”.
– Možete da imate situaciju da jedna država nešto predloži, a da usledi i suprotan predlog. Onda pozovete svoje saveznike preko “Votsapa” i kažete “postarajte se da izrazite svoj stav” čime pojačavate podršku. I ako obezbedite dovoljno glasova za predlog, on prolazi – objašnjava ovaj savetnik.
Korišćenje “Votsapa” na značajnim diplomatskim skupovima ovaj savetnik primetio je još pre dve godine, ali kaže da ga tek odnedavno sve više diplomata i lobista koristi, s obzirom na dostupnost bežične mreže i mogućnosti aplikacije.
– Ne morate da napustite prostoriju da biste “popričali ispred”. Ova alatka vam omogućava diskreciju tim pre što ne morate da se okupljate iza kulisa – dodaje diplomata.
“Votsap”, koji koristi milijarda ljudi širom sveta, ko skrojen je za savremenu diplomatuju. Brz je i lak za korišćenje, istovremeno može da razgovara više osoba i omogućava grupisanje inače neformalnih saveza, a konverzacija je zaštićena sistemom enkripcije od prvog do poslednjeg slova od aprila ove godine.
– Preko “Votsapa” možete da pošaljete više zaštićenih poruka nego kroz mnoge sisteme za informacije koje koriste vlade – navodi Džon Altermen, bivši službenih Stejt departmenta, a danas jedan od čelnika Centra za strateške i međunarodne studije.
Upotreba “Votsapa” procvetala je naročito u međunarodnim institucijama poput UN i sedištu EU, gde su brojne diplomate u situaciji da često i u tajnosti komuniciraju. Osim toga, alikacija se koristi i u podrumima velikih službenih građevina, gde ne dopire signal za mobilne telefone, ali ima interneta.
I u britanskom ministarstvu spoljih poslova ranije ove godine zaključili su da mnoge njihove diplomate umesto posebno zaštićenih kanala komunikacije koriste “Votsap” da bi razmotrili delikatne teme. Postoji, primera radi, posebna grupa britanskih diplomata koji širom sveta rade na problemima u Siriji.
Većinu svoje svakodnevne komunikacije sa libanskim liderima obavljao sam na ovaj način. Naravno, ne postoji zamena za zvanični izveštaj ili poverenje koje se stiče licem u lice.
– Čak i pre 10 godina standardna forma diplomatskog lobiranja počinjala bi verbalnom notom, brižljivo šifrovanom diplomatskom porukom poslatom iz ambasade u ministarstvo spoljih poslova. Diplomata bi tada čekao na odgovor i sledio bi susret ili, povremeno, razgovor telefonom. Sada sve to može da se bitno skrati porukama ili “Votsapom”, što je popularnije među diplomatama i svakako sigurnije. Većinu svoje svakodnevne komunikacije sa libanskim liderima obavljao sam na ovaj način. Naravno, ne postoji zamena za zvanični izveštaj ili poverenje koje se stiče licem u lice. Ali značajan deo diplomatije može da se obavi ovim alatom i ambasadori i ministri koji ne koriste “Votsap” će ubrzo zaostati – rekao je novinarima “Gardijana” Tom Flečer, bivši britanski ministar u Libanu.
Flečer, autor knjige “Gola diplomatija”, te najave nove generacije “digitalnih intervencionista” u inostranstvu dodaje:
– Pametni telefoni su sad suštinski deo modernog diplomatskog oružja, koliko i hrabrost, strpljenje ili jak stomak. Međutim, postoji i pretnja diplomatiji: nedaj bože da državnici počnu da koriste “Votsap” za direktnu komunikaciju i odustanu od toga da to rade preko svojih izaslanika.
Drugi jedan iskusni diplomata, opet, objašnjava da “Votsap” ima višestruke prednosti.
– Kada sedite za stolom, pregovarate o nekom dokumentu, to ne znači da ćete nužno sedeti odmah do predstavnika zemalja koji misle isto kao vi. Ovo je način da se komunicira dok pregovori idu svojim tokom. Ta alatka može da se koristi i praktičnu organizaciju, da kažete da ćete se naći ispred prostorije, ali i za opušteniji ton, nerviranje kolega ili slanje slika nekoga ko je zaspao naokolo – kaže ovaj diplomata.
Prepiska preko “Votsapa” je umnogome “začinjena” emotikonima, čija upotreba je neka vrsta diplomatske “stenografije”. Izbor zastavica je idealan za to, kao i simboli golubice i, naravno, rukovanja koji označavaju završen posao.
Vladimir Putin često je predstavljen emotikonom sa slikom sivog vanzemaljca.
U Briselu, “Votsap” se koristi za organizovanje nekih od brojnih sastanaka zvaničnika EU. Sistemi za prenos poruka korišćeni su i za planiranje sastanka 28 ambasadora van grada ili za pozivanje lidera EU za sto pred konferenciju za medije bez ikakvih problema. Jedna od ambasada koristila je “Votsap” nakon terorističkih napada u Briselu kao način za brzo prenošenje informacija.
Međutim, koliko god upotreba “Votsapa” bila fleksibilna, neformalna i bezbedna, Altermen ističe da nijedan sistem poruka ne može da bude zamena za diplomatiju “licem u lice”.
– I dalje se računa ako ste u istoj prostoriji sa nekim. Teško je čitati govor tela sa poruke na ekranu. Tekst ne prenosi i intonaciju. Komunikacija dopisivanjem otvara i mogućnost da ljudi učitaju nešto čega nema, a zanemare nešto što postoji – zaključuje on.
