Više se ne dovodi u pitanje da li su društvene mreže važne u svetu diplomatije, jer već godinama unazad živimo u umreženom društvu. Društvene mreže su svetskim vladama zapravo postale produžene ruke za sprovođenje agendi, komunikaciju i interakciju sa ljudima. Zvaničnici vlada sve više koriste lične profile na društvenim mrežama kako bi objavili svoje stavove ili izvestili javnost o novinama.
Setimo se samo da je vest o tome da je Srbija dobila status kandidata protekla upravo kao rezultat potrebe da se informacija prvo podeli na društvenim mrežama. „Vođe Evropske unije su večeras odlučile da dodele status kandidata za članstvo u EU Srbiji“, saopštio je tada na Tviteru predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej. Odluku je na Tviteru potvrdio i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo. Društvene mreže mogu biti učinkovit alat da vlade dosegnu do značajnog broja ljudi sa ciljem promovisanja političkih stavova ali i kulture jedne zemlje.
Međutim, priča o društvenim mrežama i diplomatiji ima dve strane medalje. Nespretno korišćenje društvenih mreža od strane državnih službenika ili diplomata može dovesti do diplomatskih incidenata, nesporazuma, pa čak i kriza. U diplomatiji se svaka objava sa verifikovanih naloga smatra zvaničnim stavom. Stoga, ključno je koristiti mreže odgovorno i strateški, a sve u svrhu postizanja diplomatskih ciljeva. Kreiranje strategije nastupa na društvenim mrežama u svrhu diplomatije zahteva pristup pažljivog planiranja, implementacije i evaluacije.
Za kreiranje strategije nastupa na društvenim mrežama potrebno je:
- Definisati komunikacione ciljeve – ciljevi se, na primer, mogu odnositi na uspostavljanje dobrih odnosa sa drugim vladama ili uspostavljanje kontakta sa građanima širom sveta.
- Identifikovati ciljnu grupu – nakon definisanja komunikacionih ciljeva potrebno je identifikovati ciljnu grupu. Ona može podrazumevati državljane drugih zemalja, inostrane vlade ili međunarodne organizacije.
- Odabrati odgovarajuću platformu koja je u službi ciljeva i ciljne grupe – na osnovu definisanih ciljeva i publike, potrebno je odabrati društvene mreže koje su najprikladnije. Ne postoji jedinstvena društvena mreža koja se najčešće koristi za diplomatiju, jer različite mreže mogu biti efikasne za različite ciljeve i ciljnu grupu. Na primer, Tviter je pogodan za razmenu informacija i mišljenja o međunarodnim pitanjima. Dok Fejsbuk pomaže vladama da se lakše povežu sa građanima i promovišu kulturu i vrednosti.
- Razviti strategiju sadržaja – sadržaj bi trebalo da bude prilagođen ciljnoj grupi, odabranoj društvenoj mreži i u skladu sa definisanim komunikacionim ciljevima. Sadržaj treba da ispunjava jednu od tri funkcije mreža – da je informativan, zabavan ili edukativan. Prednost ima sadržaj „sa terena“ – u kojem se pojavljuju realni ljudi i događaji, zato što je publici uverljiviji i prijemčiviji.
- Redovno vršiti monitoring i evaluaciju – na osnovu redovnog praćenja mreža i tzv. tehnike social listening može se proceniti efikasnost usvojene strategije.
Razvijanjem strategije društvenih mreža vlade i diplomate mogu efikasno koristiti mreže za izgradnju odnosa, promovisanje kulture i vrednosti svoje zemlje. Društvene mreže mogu biti značajan alat za postizanje diplomatskih ciljeva i izgradnju odnosa s drugim nacijama.
Una Ratković je jedna od vodećih ekspertkinja iz oblasti digitalnih marketing komunikacija u Srbiji
The post Strategija društvenih mreža u e-diplomatiji first appeared on eDIPLOMATIJA.
