Sve više ambasadora i političara danas se obučava da koriste društvene mreže. Mana je što porukama nedostaje kontekst, često presudan u diplomatiji
”SITUACIJA je teška posle ruskog i kineskog veta u UN oko Sirije. Moguće je da se događaji sada pogoršaju. Šanse za političko rešenje su tanke.” Ovako glasi jedna od skorijih tviter-poruka švedskog šefa diplomatije Karla Bilta i samo je jedan od primera kako se međunarodna diplomatija, barem onaj njen deo koji se želi izneti u javnost, uveliko odvija na društvenoj mreži ”Twitter”. Predsednici, ministri, ambasadori.., dobro su se uigrali da sa 140 simbola, koliko staje u Twitter-format, pošalju poruku ne samo masovnoj publici, već i svojim kolegama. I da na ovaj način ostvare uticaj.
Direktor Diplo fondacije i profesor e-diplomatije na Evropskom koledžu u Brižu Jovan Kurbalija kaže za ”Novosti” da je digitalna diplomatija trenutno – u modi.
– Diplomatija se prilagođava digitalizaciji savremenog sveta. Danas je dobro posećen blog ili tvit uticajniji od tradicionalnih medija. Američka i britanska diplomatija su otišle najdalje u korišćenju interneta u diplomatiji, a polako se uključuju i druge države – navodi naš sagovornik.
– Kada je sredinom 19. veka britanski premijer Lord Palmerston primio prvi telegram, reakcija je bila ”O, moj Bože, ovo je kraj diplomatije”. Diplomatija je preživela uvođenje telegrama, telefona, radija, faksa, pa zaključuje Kurbalija, ništa neće biti drugačije ni sa ”Twitterom”.
Ruski MIP otvorio je nalog na „Twitteru” prošle godine, sa namerom da spoljnopolitičke ocene budu dostupne svima koji se zanimaju za dešavanja u svetu. Već više od 900 američkih diplomata u misijama širom sveta poslušalo je savet da budu ”onlajn”, preneo je Bi-Bi-Si. Stiglo je i dotle da su pojedine zemlje u neke svoje ambasade uvele dužnost: savetnika za digitalnu diplomatiju. Kurbalija kaže, međutim, da nova diplomatska era ovu dužnost nije nužno postavila kao standard, jer internet može biti od pomoći, ali ne može da zameni lični kontakt.
Do koliko široke publike stižu ”tvitovi” ilustruje nalog venecuelanskog predsednika Uga Čavesa sa više od tri miliona ”pratilaca”! Švedskog ministra spoljnih poslova Karla Bilta ”prati” – 138.211 ljudi, američku ambasadorku pri UN Susan Rajs – 166.894… Sve to ne znači da ”tviter- diplomatija” nema mana. Kurbalija ukazuje na to da delikatni politički pregovori zahtevaju diskreciju i da tu ”Twitter“ nije od pomoći. Problem je što ovako poslatim porukama nedostaje kontekst, a u diplomatiji kontekst je često od presudnog značaja.
– Zamislite kako bi izgledali pregovori srpskih i kosovskih pregovarača sa kojih bi se slale Twitter-poruke. Pregovarači ne bi razmišljali o mogućem kompromisu, već o tome koliko će poruka o njihovoj herojskoj odbrani nacionalnih interesa biti poslato domaćoj javnosti – navodi on.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:389469-Twitter-diplomatija-u-modi
