Prvog dana POINT 3.0 konferencije održana je panel diskusija pod nazivom „Zaboravimo letke: Politika u digitalnom dobu“ na kojem su učestvovali Marko Rakar iz Udruge Vjetrenjača i Svibor Jančić iz Stranke za grad iz Hrvatske te Srećko Šekeljić, aktivista iz Srbije. Panelom je moderirala Anna Kuliberda iz UG „Zašto ne“ iz Sarajeva.
Na početku diskusije Svibor Jančić je rekao kako novi mediji otvaraju vrata za ljude koji žele da se uključe u politiku i budu birani.
„Putem novih medija je mnogo lakše doći do ljudi i ne moraš imati mnogo novca da bi napravio neku lokalnu kampanju i ušao u neku malu političku arenu. No, novi mediji daju utisak i da si nešto uradio ako si stavio like ili si podijelio nešto na njima. Uvijek postoji debata o tome koliko lajkova možeš pretvoriti u glasove“, rekao je Svibor.
Jančić je rekao kako je Stranka za grad na lokalnim izborima imala 13.000 likeova na facebooku i da je osvojila 12.000 glasova, ali da su za taj rezultat ipak morali izaći na ulicu.
„Mora postojati veza između facebooka, twittera i ljudi na ulicama“, rekao je Jančić te opisao neke aktivnosti koje su provođene na ulicama u cilju privlačenja simpatizera i glasača.
Srećko Šekeljić je rekao kako je u Srbiji u jednom trenutku došlo do snažne upotrebe društvenih medija od strane samih političara pa su tako svi otvarali twitter i facebook naloge, ali se nakon toga desila čudna stvar.
„U Srbiji je npr. partija koja je sada na vlasti i koja je radikalna postala partija koja najviše ulaže u promociju svojih ciljeva putem društvenih mreža. Oni imaju internet tim koji ima za cilj da spinuje javno mišljenje online. Svakako podršku tracionalnih medija već imaju, ali sa masivnim internet timom sada pokušavaju da kontrolišu i internet“, rekao je Šekeljić te je dodao da je jedne prilike na vidjelo izašla i međusobna komunikacija tog tima i priznanje da su oni odgovorni za preko 70% komentara na tekstovima vodećih portala u Srbiji.
Kako kaže Marko Rakar, u vođenju političkih kampanja svakako se koriste negativne činjenice o protukandidatima i vode se „negativne kampanje“ što je uobičajeno, ali u kampanji, prema njegovim riječima nikada ne smijemo lagati.
U pogledu alata koji se koriste za kampanje putem društvenih mreža Rakar je istakao veliku važnost njihove upotrebe za povezanost sa ljudima i njihovo praćenje.
„Većina komentara nije opasna ali ponekad imate neke koji mogu biti početak neke priče na koju morate imati odgovor. Tako možete i upratiti neke od uticajnijih ljudi na internetu“, rekao je Rakar te je dodao da su po njemu potencijalno opasniji negativni komentari na drušvenim mrežama nego na web stranicama dnevnih novina.
Rakar je istakao i značaj targetiranja publike i iznalaska načina da se dospije do svake ciljne skupine na specifičan način što je prema njemu stvar znanja.
„Postoje knjige i knjige napisane na tu temu te se to može vrlo jednostavno naučiti“, rekao je Rakar.
U dilemi oko toga da li voditi tradicionalnu kampanju ili u nju uključiti i društvene medije izbor je na samom kandidatu, smatra Rakar.
„Ako pogledate npr. predsjednika Hrvatske Ivu Josipovića on zaista uživa kada koristi društvene medije i ako ste mu pisali i dobili odgovor, znate da je to zaista on. Sa druge strane, mnogi drugi kandidati za koje sam radio ne vide smisao u personalnoj komunikaciji sa građanima“, kaže Rakar.
Broadcast live streaming video on Ustream
Broadcast live streaming video on Ustream
Broadcast live streaming video on Ustream
Broadcast live streaming video on Ustream
http://point.zastone.ba/panelpoint-3-0-dan-1-1645-zaboravimo-letke-politika-u-digitalnom-dobu/
