Zoran Milinković
Osinivač Srpskog instituta za javnu diplomatiju u Briselu, gospodin Zoran Milinković, na III Business Summit-u, koji je održan krajem juna, u organizaciji Etno centra Gegula u Vrnjačkoj Banji, imao je vrlo posećeno predavanje o javnoj diplomatiji, koja u zemljama zapadne Evrope deluje u sadejstvu sa klasičnom diplomatijom, i predstavlja, na izvestan način, njenu dopunu.
Po rečima gospodina Milinkovića, javna diplomatija počinje tamo gde se klasična (tradicionalna ili zvanična) diplomatija završava. Državna diplomatija produžava ono što je javna diplomatija započela i samo komplementarnim aktivnostima, javna i opšta diplomatija mogu da zaokruže uspešno i sistematsko predstavljanje jedne zemlje u svetu.
Srpski institut za javnu diplomatiju u Briselu, osnovan je 2005. godine, kao vanstranački orijentisana nevladina organizacija. Od samog početka, Institut je centar delovanja male, ali respektibilne ekipe, na čelu sa jednim od najaktivnijih ljudi naše dijaspore – Zoranom Milinkovićem.
Aktivnosti Srpskog instituta raspodeljene su na četiri domena: javne poslove, ekonomiju i biznis, kulturu i turizam, kao i povezivanje dijaspore. To konkretno znači da Institut pruža analitičke usluge, deluje promotivno i informativno, da ima medijski, debatni i brifing prostor, a sve u cilju prezentacije pozitivnog imidža Srbije u aspektima koje ne pokriva klasična diplomatija
-Javna diplomatija podrazumeva diplomatiju prema građanima, nevladinim organizacijama, naučnim institutima, univerzitetima, umetničkim udruženjima, i svim relevantnim činiocima kulturnog i akademskog života jedne zajednice. Svi oni treba da budu uključeni u aktivnosti Ministarstva spoljnih poslova i svi treba da imaju mogućnost da budu predstavljeni preko naših ambasada u svojim oblastima rada u zemljama u kojima žele da se pojave.
Svi naši građani iz bilo koje zemlje kada izađu jednom preko granice, oni su svi ambasadori svoje zemlje. Istovremeno javna diplomatija podrazumeva nastup prema građanima, naučnim radnicima, umetnicima, i intelektualcima u zemljama prijema, prema svim onim činiocima društvenog života kao i u svojim demokratskim društvima određuju društvene stavove daleko više od političara. Javna diplomatija već vrlo razvijena u diplomatskim službama svih evropskih zemalja, ali u našoj diplomatiji ona je praktično novitet.
Javna diplomatija je jednako zahtevna, ali vrlo kretivna oblast diplomatskog rada. Najbolji stručnjaci u javnoj diplomatiji su na univerzitetima i drugim visokorangiranim obrazovnim istraživačkim organizacijama. Javna diplomatija, jednostavno rečeno, podrazumeva odnos s javnošću na promociji ugleda jedne zemlje. Nevladine organizacije, naučni instituti, univerziteti, dijaspora, umetnička udruženja i mediji, svako na svoj način vrše javnu diplomatiju kao dopunu klasične, protokolarane diplomatije svoje zemlje, naveo je između ostalog, gospodin Milinković.
Osnovni ciljevi delovanja Srpskog instituta za javnu diplomatiju u Briselu jesu promocija interesa Srbije u okviru evropskih institucija, jačanja njenog imidža u zemljama članicama, lobiranje za ubrzano pristupanje Europskoj uniji, da upravlja i jača saradnju među mladima, promoviše kulturnu i turističku ponudu, promoviše investicionu klimu, ekonomske interese naše zemlje. Jer, kako je naglasio gospodin Milinković, javna diplomatija za paralelni cilj ima jačanje ekonomske diplomatije.
U institutima za javnu diplomatiju se informišu strani novinari koji polaze da izveštavaju iz određene zemlje. Institut ima funkciju analitičke službe za potencijalne investitore, prostor za debatu i mreža za prihvat dijaspore.
Uloga dijaspore ima posebnu ulogu u javnoj diplomatiji. Iako je srpska dijaspora odigrala ogromnu ulogu u vreme embarga i prirodnih katastrofa slanjem humanitarne pomoći, njen kapacitet se ne može svesti samo na to. Svi oni koji žive van granica svoje zemlje, su njeni najbolji ambasadori, a uloga mladih ljudi iz dijaspore, njihova energija i znanje, od neuporedivog su značaja za prenošenje slike o Srbiji danas.
-Među svakodnevne aktivnosti Instituta ubrajaju se i kontakti i informisanje evropskih zvaničnika, lobiranje pri evropskim institucijama, prezentacija srpskih proizvoda, organizacija skupova, promocija, brifinzi i izdavanje biltena. Ali sami, bez pomoći i razumevanja države ne možemo. Nikako ne bismo smeli da budemo suparnici već saradnici, i to bliski – zaključio je Zoran Milinković.
Njegov nastup bila je i prilika da za predstvljanje poslednje u nizu akcija Instituta,
izdanje Business pasoša Srbije na srpskom, engleskom i francuskom jeziku. Sličnog izgleda i formata kao klasični pasoš, ova knjiica predstavlja neophodan informator za sve strane ulagače sa podacima o zemlji u kojoj žele da započnu poslovanje.
Zoranu Milinkoviću je 2009. godine, na XVII međunarodnom SACEN festivalu ugostiteljstva i turizma, dodeljeno priznanje „Zlatno turističko srce“ za najboljeg promotera turizma u Evropi.
četvrtak, 10 jul 2014 07:11
http://www.topsrbija.com/index.php?option=com_content&view=article&id=4754:zoran-milinkovi-o-javnoj-i-ekonomskoj-diplomatiji&catid=304:predstavljamo&Itemid=400
